Dragović je kao student radio na zaštiti i konzervaciji fresaka na Kosovu i Metohiji i od tada nije prestalo njegovo interesovanje za umetnost, nasleđe i stvaranje u tom podneblju, gde je izlagao na samostalnim i kolektivnim izložbama.
„Bio je ceo naš. Nije razlikovao Ljevišta u Morači, gde se rodio, od Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, gde je slikao pre mesec dana. Predrag Dragović je naslikao portret Svetog Save sa plavim očima i ta slika-ikona je postala nasleđe našeg naroda i duhovnosti i za nju kažemo: Ovo je Peđin Sveti Sava. Nema mnogo slikara u našoj kulturi za koje se nešto slično može reći“, rekao je povodom njegove smrti književnik i novinar Živojin Rakočević.
Slikarka Maja Todić Milanković, stručni saradnik na Fakultetu umetnosti Priština-Kosovska Mitrovica, čiji je lik bio na njegovim platnima, kaže da je „Dragović, slikar snažnog gesta, poezije i duhovnosti, iza sebe ostavio obiman slikarski opus u koji je utkao podjednako Moraču i Kosovo. Njegova stvaralačka prisutnost u Prizrenu i izložba u Gračanici „Preko pepela“ nas opominje da će ostati njegov trag i da je „pepeo čuvar neke buduće vatre i života koji može nastati iz te vatre“, kako je on govorio“.
Početkom devedesetih godina prošlog veka u Pokrajinskom kulturnom centru u Prištini organizovana je i njegova izložba „Pejzaži“, a zapažene su i njegove ilustracije knjiga ovdašnjih pisaca i pesnika. U saradnji sa izdavačkom kućom „Jedinstvo“ ilustrovao je ediciju knjiga za decu „Božuri“.
Nakon sukoba 1999. godine, Dragović je održavao kontakte sa umetnicima i kulturnim institucijama sa Kosova, učestvovao na likovnim kolonijama.
U Galeriji Doma kulture „Gračanica“ je 2013. godine izlagao „Likovno čitanje Gorskog vijenca“. Povodom obeležavanja 700 godina manastira Gračanica 2021. godine imao je samostalnu izložbu „Preko pepela“. Povodom te izložbe, u kom se ističu radovi iz kosovskog ciklusa, istoričar umetnosti Nebojša Jevtić je zapisao da „Predrag Dragović preformuliše lični umetnički doživljaj trenutnih dešavanja simbolima i znacima kosovskog zaveta, mita i istorijskog blaga“. Književnik Dragan Lakićević je o toj izložbi zapisao da su „Lubardine boje herojske, Dragovićeve svetačke. Plamsanje vatre pokreće plamsanje boje i četkice, površine pokriva dim apokalipse“.
Pre mesec i po dana vest o smrti ćerke Milice zatekla ga je u gradu na Bistrici, gde je učestvovao na Likovnoj koloniji „Jesen u Prizrenu“.
