Sveti Nikolaj je bio poreklom iz grada Patare, iz Likije. Bio je sin jedinac. Njegovo ime znači „pobednik naroda“, a on se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa njime pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom, piše dr Vesna Marjanović u Srpskom narodnom kalendaru za 2025. godinu.
Nikolaja Čudotvorca podučavao je njegov stric Nikolaj, episkop Patarski, pa su se zajedno i zamonašili u manastiru Novi Sion. Na smrti roditelja razdelio je sav imetak sirotinji i postao sveštenik u rodnom gradu Patari. Bio je milosrdan i skroman po prirodi, te se povukao u samoću, u nameri da ostatak života provede u molitvi, potpuno okrenut Bogu.
Svetitelj još za života
Međutim, javio mu se tada glas Gospodnji koji od njega zatražio da se među narodom podvizuje. Nakon tog događaja, Nikolaj se vratio među narod i vrlo brzo postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, pa je stoga bio poznati kao episkop Mirlikijski. Za vreme vladavine careva Maksimilijana i Dioklecijana zatvaran je u tamnicu, ali čak je i odatle nastavio sa širenjem propovedi i jevanđelja.
Prema predanju, prilikom održavanja Prvog vaseljanskog sabora u Nikeji, udaljen je pošto je ošamario Arija jer je on podržavao bogohulne tvrdnje jeretika. Tada se pred izabranim arhierejima oglase Gospod Isus Hrist i Presveta Bogorodica Marija, govoreći da je prema Nikolaju Čudotvorcu učinjena velika nepravda. Posle toga mu je dalje prisustvo ponovo dozvoljeno.
Sveti Nikolaj se upokojio u dubokoj starosti 343. godine. Njegove mošti se na osnovu brojnih predanja smatraju čudesnim. Iz njih teče sveto miro za koje se verovalo da je lekovito i da je iscelilo mnoge bolesnike koji su otišli da se na njegovom grobu pomole.
Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spašavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao utehu i utočište siromašnima i nemoćnima.
Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost. Sveti Nikolaj, odnosno Sveti Nikola, pre svega je poštovan kao zaštitnih moreplovaca. Veruje se da rukovodi svim vodama na svetu, te da spašava ljude od nesreća i brodoloma. Mnogi se moreplovci pomole Svetom Nikoli pre nego što se otisnu na putovanje.
Sveti Nikolaj – izuzetno poštovan u srpskom narodu
Sveti Nikolaj Čudotvorac je izuzetno poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća je porodična slava. Nikoljdan, kako je ovaj praznik ranije nazivan, smatra se u srpskom narodu veoma teškim praznikom. Budući da pada u vreme božićnog posta, uglavnom se od tog posta ne odstupa, ma u koji dan pao Nikoljdan. Mnogi ga svetkuju isključivo prema osnovnim pravilima pripreme slave.
Uglavnom su zabeležena verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik. Nerotkinje mu se obraćaju u molitvama za porod. Po narodnom verovanju, Sveti Nikola je prevozio duše s ovog na onaj svet. Mrtvima je uzimao dušu i merio, ali je kasnije taj posao, kako kažu, preuzeo arhanđel Mihailo.
Osim što se praznuje kao najčešće krstna slava kod Srba, Sveti Nikola Čudotvorac je takođe esnafska slava mnogim zanatlijama poput lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se naziva još i vodena slava. U narodu se smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje. Kao svoju slavu obeležavaju ga rotarijanci.
Danas je hramovna slava u istoimenim crkvama u Prištini i Kosovu Polju, a slaviće se i u Banjskoj, manastiru Gorioč kod Istoka, Sredačkoj Župi…
Običaji u vezi sa obeležavanjem slave
Crkva proslavlja i prenos njegovih moštju iz Mira u Likiji u italijanski grad Bari pod nazivom Mladi ili Letnji Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski. Zato oni koji slave Nikoljdan preslavljaju Mladog ili Letnjeg Nikolaja. Dešava se, ukoliko otac deli slavu na sinove, da jedan da uzme za krsnu slavu zimskog Sv. Nikolaja, a drugi letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju.
U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po prazniku posvećenom Svetom Nikolaju. Tog dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu sačuvanog slavskog kolača. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.
Uoči ili na dan kada se slavi Sveti Nikolaj Čudotvorac, kod Srba je u povorkama išao prerušeni muškarac koga su zvali Nikola. Ovakvo obilaženje naselja u praksi je bilo zabeleženo u Vojvodini, ali i u drugim gradovima Srbije sa višenacionalnim stanovništvom. Tokom vremena grupa sa likom Nikole svedena je na jednog ili eventualno dva maskirana lika koji su posećivali kuće do iza Drugog svetskog rata, a potom je taj običaj potpuno iščezao.
Deca su u iščekivanju darova od Nikole stavljala svoje cipele u prozore. Prema načinu prerušavanja Nikola je sličan tradicionalnom liku dedice koji se javlja u obrednim povorkama na širem području Balkana. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu.
