Direktor te organizacije, Ismet Kruziju, poslednjeg dana kampanje ocenio je da je izborna trka protekla mirno i bez ozbiljnih incidenata.
On je na konferenciji za štampu ipak naveo da je njihov monitoring pokazao više trendova i izazova koji su direktno uticali na kvalitet kampanje.
Prvi je, kako prenosi Koha, bio nizak nivo građanskog entuzijazma, odnosno učešća u predozbornim aktivnostima.
„Učešće građana u aktivnostima značajno je variralo među političkim subjektima i oblicima organizovanih skupova – od nekoliko stotina do preko 1.000 učesnika. Aktivnosti su bile kombinovane, sa srednjim i masovnijim učešćem prilikom predstavljanja izbornih lista, i uglavnom su održavane u zatvorenim prostorima. Rasprostranjenost aktivnosti pokazala je koncentraciju subjekata u urbanim centrima i većim opštinama sa većom izbornom težinom, dok su manje opštine bile znatno manje zastupljene“, navodi se u nalazima Demokratije na delu.
Drugi problem bila je personalizacija i centralizacija kampanja.
„Partijski lideri, odnosno kandidati za premijera, dominirali su gotovo svim aktivnostima, dok su kandidati za poslanike i druge partijske strukture imali sporednu ulogu. Iako je bilo sastanaka i aktivnosti kandidata bez prisustva lidera, ti skupovi su uglavnom bili manjeg obima. Ovakva personalizacija kampanje oko lidera ograničila je programsko predstavljanje drugih kandidata“, navodi se u izveštaju.
Ozbiljan izazov, prema nalazima Demokratije na delu, ostaju rodna zastupljenost i inkluzivnost.
„Žene su bile nedovoljno zastupljene kao govornice – u proseku u 20 odsto slučajeva, dok na mnogim skupovima nije bilo nijedne žene govornice. Na izbornim listama, zastupljenost žena se uglavnom zadržala na zakonskom minimumu od 30 odsto, što pokazuje formalno ispunjavanje zakonskih zahteva, ali ne i političku posvećenost osnaživanju žena u politici ili odraz ravnopravnog rodnog odnosa u biračkom telu“, navodi se u nalazima.
Takođe se ističe ograničen prostor za mlade u odlučujućim i predstavničkim ulogama.
Starosna dob kandidata za poslanike je dominantno između 30 i 50 godina, a naglašen je i nedostatak zastupljenosti osoba sa invaliditetom.
Prema navodima Demokratije na delu, kampanja je bila uglavnom fokusirana na ekonomska, socijalna i bezbednosna pitanja.
Dominantne teme bile su zapošljavanje, plate, socijalna zaštita, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i članstvo u NATO-u.
Prema njihovoj oceni, upotreba uvredljivog i diskriminatorskog jezika bila je znatno manje prisutna u ovoj kampanji.
Takođe dodaju da je tokom kampanje bilo zloupotrebe javnih resursa, posebno navodeći odluku Vlade Kosova o dodeli po 100 evra deci i penzionerima.
„Posebna zabrinutost ostaje neravnopravnost izborne trke. Demokratija na delu ocenjuje da je i tokom ove kampanje bilo intervencija i narušavanja izbornog integriteta kroz korišćenje javnih resursa u izborne svrhe. Odluka Vlade da samo nekoliko dana pred izbore dodeli po 100 evra penzionerima i deci predstavlja klasičan primer zloupotrebe javnih resursa u izborne svrhe, što može stvoriti nepoštenu prednost za vladajuće političke subjekte i potkopati poverenje javnosti u izborni proces“, navodi se u saopštenju.
