Pismo kosovskog ombudsmana upućeno je u kontekstu tekućih sudskih postupaka protiv bivših pripadnika „OVK“ pred Specijalizovanim većima u Hagu, u kojima se razmatraju i dokazi dostavljeni od različitih izvora.
Ćeljaj: Zabrinjavajući način prihvatanja dokaza, posebno onih iz Srbije
U opširnom pismu, između ostalog, kosovski ombudsman je ukazao na zabrinutosti u vezi sa „kompatibilnošću“ postupaka pred ovim sudom.
„U ovom kontekstu, važno je naglasiti da postupci razvijeni pred Specijalizovanim komorama pokazuju izražene nedostatke u poštovanju osnovnih prava, posebno prava na pravično suđenje. Ovi nedostaci su evidentni u nekoliko dimenzija“, poručio je Ćeljaj.
Jedna od njih je, kaže, to da su obe grupe optuženih lica po sastavu „monoetničke“.
„Ova okolnost, zajedno sa načinom na koji je do sada vršena jurisdicija, izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu jednakosti pred zakonom i percepcije nepristrasne pravde. Posebno je zabrinjavajuće što se čini da je jurisdicija primenjena gotovo isključivo na monoetnički način, bez ikakvog dovoljnog objašnjenja lokalnom ili međunarodnom javnom mnjenju u pogledu činjeničnog, pravnog i jurisdikcionog osnova koji opravdava takvu selekciju“, naveo je.
Ćeljaj je takođe dodao da je „jednako zabrinjavajući“ način na koji su pojedini dokazi primljeni.
„Primetio sam prihvatanje zvaničnih dokumenata za koje se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, koje tvrde vršenje jurisdikcije nad teritorijom Kosova nakon juna 1999. godine. Ovaj period se poklapa sa uspostavljanjem privremene međunarodne uprave koju je ovlastio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom kojeg je rad srpskih pravosudnih institucija na Kosovu bio protivzakonit prema međunarodnom pravu, što je jasno definisano i u odluke Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara. Shodno tome, prihvatanje ovih dokumenata izaziva ozbiljnu zabrinutost kako u pogledu njihove zakonitosti (uključujući i po međunarodnom javnom pravu, a ne samo po Ustavu), tako i u pogledu njihove pouzdanosti dokaza“, tvrdi Ćeljaj.
Istovremeno, spočitao je i oslanjanje suda na „objavljene knjige“, za koje tvrdi da su „nepouzdane“.
„Uočio sam da se široko oslanjanje na materijale predstavljene kao „objavljene knjige“ koji se bave situacijom na Kosovu. Po mojoj proceni, ove publikacije imaju nizak prag kredibiliteta i ne treba ih prihvatiti kao pouzdane izvore dokaza u sudskim postupcima. Tretiranje istih kao dokazne materijaleje u suprotnosti sa standardima neutralnosti i integriteta dokaza“, navodi se između ostalog u pismu.
Ujedno, poručio je da Kancelarija Ombudsmana ostaje posvećena daljem ispitivanju ovih pitanja „sveobuhvatno, principijelno i objektivno“.
„Mi izražavamo naše kontinuirano poverenje da će Sud da obezbedi puno poštovanje standarda ljudskih prava i da će da garantuje pouzdano pravo na pravično i nepristrasno suđenje“, naveo je između ostalog Ćeljaj.
SVK: To ne znači da na te dokaze moraju da se oslone prilikom donošenja presude
Iz Specijalizovanih veća Kosova, odgovorili su da sudije na kraju suđenja ocenjuju „svaki pojedinačni dokaz u kontekstu celokupnog korpusa usvojenih dokaza i donose odluku o njegovoj dokaznoj snazi i pouzdanosti“.
„Kada sudije odluče da usvoje neki dokaz, to ne znači da na njega moraju da se oslone prilikom donošenja presude“, poručili su u objavi na mreži X.
Takođe, dodali su i da panel daje sveobuhvatnu ocenu ceneći sve dokaze u celini, „kako bi ustanovio da li su sporne činjenice dokazane“.
„Prema pravilima, osuda se ne može doneti samo na osnovu svedočenja svedoka kojeg odbrana nije imala priliku da ispita“, navode iz ovog suda.
Činjenica da je neki dokazni predlog tužilaštva ili odbrane usvojen, poručuju dalje, ne ukazuje na to kako će sudije oceniti njegovu dokaznu snagu ili pouzdanost.
„Odluka o tome donosi se na kraju suđenja prilikom donošenja presuda“, poručili su.
