Na konferenciji za novinare, Osmani je rekao da je neuspeh poslanika Skupštine da izaberu predsednika u četvrtak uveče gurnuo Kosovo u nove izbore, javlja Koha.
„Ova situacija je bila potpuno izbežna. Velika je nesreća što ti predstavnici nisu birali interese naroda“, naglasila je ona.
Osmani je nazvala neodgovornim to što Skupština nije izabrala novog predsednika, rekavši da su situaciju stvorili ljudi „sa opasnim namerama“.
„Niko ne bi trebalo da želi još jedan politički ciklus, posebno u ovom trenutku kada zemlji treba stabilnost. Ali neodgovorni ljudi sa opasnim namerama doveli su zemlju dovde.“
Prema rečima Osmanijeve, Ustav jasno navodi da mandat predsednika prestaje u četvrtak u ponoć. Ona je rekla da član 86. Ustava predviđa da novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelne predsednice, a njen mandat prestaje 4. aprila.
„To znači da je 5. mart bio ustavni rok da Skupština izabere novog predsednika. Ovaj rok je istekao sinoć u ponoć. Dakle, nemamo posla sa političkom debatom. Imamo posla sa jasnom ustavnom činjenicom. Ustav nije napisan za tumačenja koja relativizuju njegovu težinu. Napisan je da garantuje funkcionisanje države, a ne odugovlačenje i disfunkciju.“
Predsednica Kosova se osvrnula i na tumačenja da predsednik može biti izabran u roku od 60 dana nakon početka postupka u Skupštini. Prema njenim rečima, posledice su jasne.
„Ustav jasno predviđa da Skupština koja ne uspe da izabere predsednika ne može da nastavi da odugovlači proces unedogled, kao što se pokušava, već se suočava sa jasnim ustavnim mehanizmom koji vodi do njenog raspuštanja. Štaviše, članovi 82 i 86 moraju se čitati zajedno. Čak je i sam Ustavni sud naglasio da se ustavne norme tumače zajedno, a ne izolovano.“
Prema njenim rečima, to znači da iako postupak izbora predsednika može početi 60 dana pre roka, on se ne može odložiti, već svakako mora biti završen najkasnije 30 dana nakon završetka tekućeg mandata, što u ovom slučaju znači 5. mart.
„Postupak izbora predsednika, iako može početi do 60 dana pre roka, ne može se dalje odlagati već svakako mora biti završen najkasnije 30 dana pre kraja tekućeg mandata. Rok je jasan, bio je sinoć u ponoć i predsednik ne može biti izabran posle ovog trenutka“, dodala je ona.
„Poslanici su imali 23 dana da izvrše ovu ustavnu dužnost, odlučili su da to ne učine. Činjenica da je Skupština odlučila da ne iskoristi dane ne menja naš Ustav i ne poništava moju dužnost da raspustim ovu Skupštinu koja nije uspela.“
Osmani je na konferenciji govorila i o ustavnim amandmanima za izbor predsednika od strane naroda, koje je u četvrtak podneo Skupštini.
Ona je rekla da njihovo odobrenje nije povezano sa njenim mandatom, dodajući da se promene mogu primeniti tek na izbor predsednika nakon pet godina.
„Ovi amandmani ne bi imali nikakvog uticaja na izbor predsednika, koji je trebalo da bude izabran do sinoć. Razlog je jednostavan: sami amandmani predviđaju da postupak za izbor predsednika direktno od strane naroda treba da počne 6 meseci pre kraja tekućeg mandata. To znači da čak i ako bi bili odobreni sinoć, ne bi ništa promenili u vezi sa izborom mog naslednika“, rekao je Osmani.
Ona je rekla da je u četvrtak u ponoć konačno zatvorena svaka ustavna mogućnost za izbor novog predsednika. „Nije stvar tumačenja, već ustavnih rokova, a ti rokovi su već prošli.“
Osmani je rekao da će danas, 6. marta, lideri stranaka biti pozvani da odrede datum izbora.
„Odmah danas, lideri stranaka biće pozvani da odrede datum izbora jer imamo obavezu da se konsultujemo unapred i to je neophodna posledica odmah nakon raspuštanja Skupštine da se raspišu novi izbori.“
Na vanrednoj sednici kasno sino’, održanoj samo nekoliko sati pre isteka ustavnog roka za izbor predsednika, Skupština je obustavila izborni proces zbog nedostatka potrebnog kvoruma. Da bi se izabrao predsednik, u prva dva kruga glasanja potrebno je 80 glasova, a u trećem najmanje 61. Juče je u sali bilo prisutno 66 poslanika vladajuće koalicije, dok su poslanici opozicije bili odsutni. Prethodna sednica sazvana radi razmatranja ustavnih amandmana, predvođena predsednicom Vjosom Osmani za narodno glasanje o izboru predsednika, takođe je propala zbog nedostatka kvoruma.
Nakon zatvaranja druge sednice, predsednica Skupštine Albulena Hadžiu obratila se Ustavnom sudu sa zahtevom za suspenziju ustavnih rokova za izbor predsednika.
