Autor ove izložbe je Nemanja Dimitrijević. Zajedno su je organizovali Centar umetnosti u Prizrenu, Arhiv Kosova i Metohije i Društvo prijatelja manastira Svetih Arhanđela, javila je Politika.
„Već decenijama nastojimo da velike praznike i značajne datume obeležimo, kako savremenim umetničkim stvaranjem, tako i istraživanjima naše prošlosti. Danas smo videli na desetine ljudi kako s pažnjom posmatraju izložbu o jednom čoveku. Njegov je rad važan u svim vremenima. Znamo da su mnogi ljudi odavde otišli sa nekim novim pogledom i na sadašnjost i na prošlost. Možemo da najavimo redovni program i događaje u narednom periodu“, kazao je Bojan Babić ispred Udruženja prijatelja Svetih Arhangela i Centra umetnosti u Prizrenu.
Značajne ličnosti obeleže i vreme i mesta u kojima su živele, a Debeljković je jedna takva pojava.
„Kada pomislim na Lipljan, prva pomisao mi je Dena Debeljković iz čuvene kosovske porodice. Danas nas je sačekao u prizrenskim Arhangelima. Izazvao osmeh i radost. Vratio se na neki način svojoj kući. Sedamdesetih godina 19. veka bio je jedan od prvih učenika Prizrenske bogoslovije. Čuda je učinio u svom kratkom životu. Bio je učitelj, sveštenik, pisac, pesnik, etnograf, svojevrstan nacionalni delatnik. To mu bugarski okupatori nisu oprostili, zato je i postradao. Niko lepše nije kazivao o običajima i verovanjima Srba na Kosovu i Metohiji“, kazala je dr Aleksandra Novakov, sekretar Kosovsko-metohijskog odbora Matice srpske iz Novog Sada.
Istražujući zaostavštinu i arhive istoričar Nemanja Dimitrijević je predstavio 70 arhivskih dokumenata i fotografija koji govore o čoveku koji je za sobom ostavio dragocene zapise o usmenoj književnosti, o školstvu i položaju svog naroda.
„On je važna ličnost zavičajne istorije, učitelj i sveštenik u Lipljanu, prvi etnograf na Kosovu i Metohiji koji je stradao prvih dana bugarske okupacije Lipljana 1916. godine. Stradanje paroha Debeljkovića ima za cilj da podseti naš narod da je u prelomnim vremenima prva na udaru bila Crkva. Ona je postradala1915; 1941; 1999; uostalom, kao i danas“.
Lazareva subota – krsna slava igumana Mihaila
Prazniku Lazareva subota posvećana je kapela u obnovljenom konaku spaljenom u martovskom pogromu 2004. godine. Ovaj praznik je i krsna slava igumana Mihaila Tošića.
Liturgiji i slavi prisustvovali su iguman manastira Banjska Danilo, iguman manastira Namasija Hrizostom, sveštenstvo i monaštvo Eparhije raško-prizrenske, a u ime lokalnih institucija Marjan Stanisavljević.
U besedi na prazničnoj liturgiji arhimandrit Andrej, iguman Manstira Crna Reka je istakao da sudbina Svetih Arhanđela podseća na ono što se dogodilo Lazaru i da ih je Bog vaskrsao, jer je „on je život i vaskrsenje, i ko u Njega veruje, ako i umre – živeće. Ova obitelj je bila gotovo izbrisana stotinama godina, pa je oživela. I ne samo ova obitelj – u našem današnjem vremenu, u novoj svetoj kosovsko-metohijskoj zemlji, Gospod nas teši mnogim ovakvim primerima, mnogim malim vaskrsenjima, pre velikog svoga Vaskrsenja“, kazao je on.
Kompleks manastira Svetih Arhangela kod Prizrena postao je nakon 1999. jedan od osnovnih centara duhovnog i svetovnog života metohijskih Srba. Podigao ga je kao svoju najveću zadužbinu srpski car Dušan Nemanjić sredinom 14 veka. Teško je i do temelja postradao tokom otomanskog ropstva.
