Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!“
Potom je začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objasnio neobičan pozdrav: „Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja“.
Na Marijino pitanje: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“, arhanđeo Gavrilo odgovara: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji“. Prečista Djeva pokorno odgovara: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj“.
Običaji i verovanja
Blagovesti su u srpskom narodu veoma poštovan praznik. Veruje se da tada sve u prirodi oživljava: budi se proleće, ptice počinju da pevaju, a zmije i insekti izlaze iz svojih skrovišta. Počinje setva jarih (prolećnih) žita, orezivanje voćnjaka i vinograda.
U narodu se govori: „Blagovesti blagoslov donose“. Smatraju se idealnim danom za započinjanje nečeg novog. Veruje se da sve što se tada počne ima dobar ishod.
U nekim krajevima se ne preporučuje obavljanje teških poslova, posebno ne ručnog rada, zato što je praznik radostan i posvećen svetlosti. Loženje vatre i pravljenje buke u nekim delovima Srbije praktikovani su kako bi se oterale zmije i druge štetočine.
Iako se Blagovesti uvek slave tokom Velikog posta, tog dana je dozvoljeno jesti ribu. To je znak radosti praznika i veliki izuzetak. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Žene koje žele decu često se na ovaj dan mole Presvetoj Bogorodici za potomstvo.
Kraj zime – početak istorije spasenja
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika. Uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Ovim praznikom, po narodnom kalendaru, završava se zima.
Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
