Nakon pozdravnog govora prodekana Aleksandre Kostić Tmušić, okupljnoj publici se u amfiteatru te visokoškolske ustanove obratio student Dimitrije Rakočević u ime organizatora.
„Možda su ova žilišta domovi, kuće i porodice o kojima se brinemo i zbog kojih se brinemo. Ali jedno je sigurno, ovaj fakultet jeste naša kuća i naš dom. Mi jesmo porodica“, kazao je on.
Rakočević je dodao da nije lako živeti u mraku.
„Mi to najbolje razumemo i znamo. Ko u mraku živi ima dve opcije. Jedna je da ga proklinje, druga da upali sveću. Mi večeras zajedno, uz pomoć Matije Bećkovića i Slobodane Kostića palimo jednu malu, ali i snažnu sveću“, naveo je i podsetio na stihove iz poeme „Luča mikrokozma“ Petra II Petrovića Njegoša.
„Dva vrhovna vojenačalnika obratiše velike polkove da ćeraju neba otpadnika iz predjelah blaženog žilišta u tartarsko mračno vladjenije na vječita njina mučenija“.
Književno veče su otvorili Simonida Rakočević, Lazar Vukotić i Bojan Veličković pesmom „Tamo daleko“.
U programu su učesvovali studenti i profesori Univerziteta u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici) sa psihologije, istorije, umetnosti, srpske, ruske i engleske književnosti. Stihovi su kazivani po parovima.
Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Studentski parlament i „Književna gerila“ za maj najavljuju nova poetska druženja.
