Mediji na Kosovu, posebno mali, nezavisni i lokalni srpski mediji, godinama se suočavaju sa nestabilnom finansijskom situacijom. Međutim, poslednje dve godine situacija je još teža. Njima ne nedostaju samo finansije, već i ljudi koji bi se bavili novinarstvom. Na to, osim nestabilnih prihoda, utiču i drugi faktori: političko-bezbednosna situacija, iseljavanje mladih Srba, nezainteresovanost, kao i dugogodišnji razrađen sistem koji dolazi iz Srbije – „finansijska podrška za nerad“, odnosno primanje socijalne pomoći ili angažovanje po ugovoru u institucijama koje praktično i ne funkcionišu.
Predstavnici medija i medijskih organizacija upozoravaju da bi na Kosovu uskoro mogla da zavlada „informativna pustinja“.
„Informativne pustinje su sredine u kojima ljudi nemaju pristup nezavisnom izveštavanju. Kada je voda zagađena, oni nemaju od koga da čuju da je zagađena. Kada je vazduh zagađen, nemaju od koga da čuju da je zagađen. Kada ulicom leti suzavac, nemaju od koga da saznaju da li će uslediti i bombe. To je uloga nezavisnih, lokalnih i malih medija u zajednici“, kazao je na debati u Medija centru u Čaglavici medijski konsultant i koordinator Balkanskog saveza za lokalne medije (BALM) Ilir Gaši.
Te informativne pustinje se, kaže Gaši, nažalost šire jer postoje strukturni problemi sa finansiranjem medija. Lokalni manjinski mediji, veruje, nikada neće biti samoodrživi, jer rade u specifičnim okolnostima na Kosovu, pa je spoljašnja podrška njihova jedina šansa.
„Donatorska zajednica ima izbor. Ako oni ne dobiju podršku, prestaće da postoje, a ljudi neće imati pristup informacijama. To će se veoma negativno odraziti na svaki aspekt života pojedinaca, zajednica i društva u celini. Nemoguće je graditi demokratiju bez lokalnih medija. Ako je išta jasno – to je jasno. Ako kažemo: ‘Pa, ko preživi – pričaće, neka se snađu’… možemo to da kažemo, ali to će proizvesti posledice, jer njih jednostavno neće biti. Danas ih ima manje nego juče, sutra će ih biti manje nego danas – i to su posledice koje već vidimo“, kazao je Gaši.
Voručić: Ukoliko donatori misle da je bolje da funkcionišu samo mediji koji šire propagandu, onda u redu
Iako je očigledno da je interesovanje donatora za podršku na Kosovu opalo, kako zbog percepcije da je „društvo podbacilo“, tako i zbog otvaranja novih žarišta u Evropi, Isak Voručić, direktor Radija Kim smatra da i dalje postoje velike donatorske organizacije kojima je u interesu postojanje nezavisnih medija na Kosovu.
„U kontaktima sa donatorima često kažem da smo mi potrebniji njima nego oni nama, jer donatore ćemo naći – novac negde postoji za održavanje medija, ali ne postoje mediji i ljudi. Decenije su utrošene da se edukuju i oblikuju novinari koji rade u redakcijama sa nezavisnom uređivačkom politikom. Ukoliko donatori misle da je bolje da nastave da funkcionišu samo mediji koje podržavaju države i njihova rukovodstva, i koji izveštavaju pristrasno i šire dezinformacije i propagandu – onda u redu. Mi smo svi mladi, zdravi i sposobni ljudi koji mogu da se bave i nekim drugim poslom“, kazao je Voručić.
Naglašava da je stanje u lokalnim srpskim medijima sve teže, ali da to malo koga zabrinjava.
„Način na koji funkcionišemo i borimo se za opstanak zanima samo nas. Žao mi je, ali ovo je vest koja će imati najmanje pregleda na našem sajtu. Ne zanima čak ni kolege iz drugih redakcija, što se vidi iz priloženog. Ono što je naš zadatak jeste da opstanemo do trenutka kada će neka donatorska organizacija reći: ‘Imamo sredstva za medije – ko je tu?’ E, mi moramo biti tu u tom trenutku. Kada će taj trenutak doći i da li ćemo opstati do tada – to je pitanje“, kaže Voručić.
Zejnulahu: Vlada treba da izdvoji posebnu budžetsku liniju za lokalne medije
Izvršna direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (AMPEK), Ardita Zejnulahu, napominje da lokalni mediji na Kosovu, naročito oni na srpskom jeziku, uglavnom imaju kratkoročnu projektnu podršku koja ne garantuje dugoročnu stabilnost. Takođe naglašava da je reklamno tržište na Kosovu ograničeno.
„Nedostatak koordinacije i dovoljnih izvora i dalje ograničava njihovu stabilnost. Da bi se obezbedio stabilniji i nezavisniji medijski sektor, potrebne su dugoročnije politike finansiranja. To treba da omoguće država, vlada i regulator, poput Nezavisne komisije za medije, ali i viši nivo saradnje među samim medijima.“
Posebno je istakla potrebu za budžetskim finansiranjem:
„Naša vlada treba da izdvoji posebnu budžetsku liniju za lokalne medije i medije koji emituju program na različitim jezicima, jer ne postoji dovoljno razvijeno tržište koje bi podržalo njihov rad“, kazala je Zejnulahu.
Ničić o radu Kancelarije za zajednice: Novac namenjen nevećinskim medijima otišao albanskim
Budimir Ničić, direktor Medija centra, podsetio je da u okviru Vlade Kosova funkcioniše Kancelarija za pitanja zajednica, koja dodeljuje sredstva medijima i nevladinim organizacijama iz nevećinskih zajednica. Međutim, ukazao je na brojne nepravilnosti u njenom radu.
„Kompletan fond, odnosno oko 98 odsto sredstava – prošle godine oko 500.000 evra – raspodeljen je medijima koji izveštavaju na albanskom jeziku ili nevladinim organizacijama iz albanske zajednice. Nijedan srpski medij nije dobio sredstva. Čak je 60.000 evra vraćeno u budžet jer sredstva nisu raspodeljena. Mi smo kao Medija centar konkurisali, ali smo odbijeni“, rekao je Ničić, dodajući da su žalbe odbijene iz proceduralnih razloga.
BALM kao podrška lokalnim medijima
Ilir Gaši se osvrnuo i na praksu dodeljivanja grantova preko posredničkih organizacija.
„Novac namenjen medijima često prolazi kroz niz posredničkih i konsultantskih slojeva, tako da do samih medija stigne veoma mali procenat. To je paradoks – jer strukture iznad medija dobijaju značajan deo sredstava namenjenih upravo njima.“
Zbog takve prakse prošle godine je formiran Balkanski savez za lokalne medije (BALM), koji okuplja više od 30 medija sa Kosova, Srbije i Bosne i Hercegovine. Cilj inicijative je da ukaže na finansijske probleme lokalnih medija, ali i da pokaže njihov značaj i potencijal.
„Cilj nije ‘dajte nam više novca’, već da se postojeća sredstva koriste efikasnije. Čak i ako se sredstva smanje, uz jednostavniji i direktniji pristup možemo postići neuporedivo više nego sada“, zaključio je Gaši.
