Kosovo i Srbija su tri godine nakon Ohridskog sporazuma 2023. i dalje daleko od normalizacije odnosa, ocenjuju autori analize koju je objavio briselski institut Carnegie Europe.
U analizi, koju prenosi Beta, se navodi da bi Evropska unija trebalo da prestane sa dvosmislenostima i da deluje kao nepristrasan posrednik kako bi se oživeo proces implementacije sporazuma.
EU i međunarodni akteri ključni za proces
Autori ističu da je međunarodna podrška i dalje presudna, uz koordinaciju EU i SAD, dok i Beograd i Priština imaju jasne obaveze u procesu normalizacije.
Prema analizi, Srbija bi trebalo da prestane da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da obezbedi sudsku odgovornost za napad u Banjskoj, dok Kosovo treba da preduzme konkretne korake u vezi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom i da se uzdrži od jednostranih poteza na severu.
Više od 240 sastanaka, ali bez pune primene sporazuma
Normalizacija odnosa Kosova i Srbije predstavlja jedan od ključnih diplomatskih izazova za EU. Od 2011. godine, uz posredovanje Evropske spoljnopolitičke službe (EEAS), održano je više od 240 sastanaka i postignuto 38 sporazuma.
Ipak, kako se navodi, obaveze iz sporazuma nisu dosledno sprovedene, a Ohridski sporazum i dalje nije u potpunosti implementiran.
Strukturni problemi i gubitak poverenja
Analitičari izdvajaju više strukturnih problema, uključujući praksu da se obaveze preuzete u Briselu ne sprovode po povratku političara u Beograd i Prištinu.
Kao drugi ključni problem navodi se slabljenje tzv. „konstruktivne dvosmislenosti“, koja je ranije omogućavala dogovor, ali sada, kako ocenjuju, otežava napredak.
Takođe se ukazuje na narušen kredibilitet EU, neujednačenu primenu mera i percepciju asimetrije u tretmanu Kosova i Srbije.
Mogući pravci za nastavak dijaloga
U analizi se navodi da je integracija kosovskih Srba i pitanje Zajednice srpskih opština i dalje jedan od centralnih izazova, dok se kao potencijal ističu postepeni i funkcionalni pristupi rešavanju svakodnevnih problema.
Autori ocenjuju i da je angažman SAD bio neujednačen, ali da međunarodna koordinacija ostaje ključna za napredak procesa.
Zaključak: politička volja ključna
Autori zaključuju da proces normalizacije i dalje može da se oživi, ali da je za to potrebna jasna i transparentna mapa puta EU, dosledna primena uslovljenosti i veća koordinacija sa SAD.
„Izazov za sve strane nije stvaranje novih sporazuma, već izgradnja političke volje za sprovođenje postojećih“, navodi se u zaključku analize.
