„Vidovdan, koji nas sabira svuda gde god živi srpski narod, a posebno na Kosovu i Metohiji, a ovde kod ove predivne crkve Gračanice i na Gazimestanu, pred našim duhovnim očima pojavljuje se u svojoj slavi i veličini sveti velikomučenik knez Lazar, kao vođa srpskih junaka i zatočnika svete vere pravoslavne, onih koji su se žrtvovali za svetu veru pravoslavnu i za svoje otačastvo. Žrtvovali su se i za svoje potomstvo“, kazao je u besedi pred vernicima okupljenim u porti manastira Gračanica mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
On je potom govorio o ličnosti srpskog Kneza Lazara.
„Čitamo u njegovom žitiju da je bio čovek duboke vere, pobožan vladar koji je, uzevši krst vladarske moći u vrlo teška vremena, pre svega trudio se da privede svoj narod Hristu Gospodu, da ga što više prosveti i nauči i objedini. A on, kao čovek vere, sabirao je u svojoj duši božanske vrline: i veru, i pravdu, i dobrotu, i ljubav Božiju. Sabravši mnoge vrline u svojoj duši, on je imao taj autoritet da sabere i srpske velikaše, koje je teško bilo objediniti i u prošlim i u sadašnjim vremenima“, dodao je.
Zemaljsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka, podsetio je mitropolit Joanikije.
„Iako je (Kosovska) bitka, po istoričarima, ipak izgubljena, Sveti Knez Lazar sa svojim vitezovima, sa svojim junacima, sa svojim narodom odneo je veliku moralnu pobedu. Ta pobeda nas je nadahnjivala kroz svu našu mnogotrpnu krstonosnu istoriju, pa smo se večito borili za slobodu. I danas se borimo za slobodu i svaka naša pobeda, svako oslobođenje i najmanjeg dela srpske zemlje bilo je, kako Njegoš kaže, lek kosovskih rana“, naveo je on u besedi.
„Vidimo da ta rana i danas krvari, da je srpski narod skoro svuda, a naročito na Kosovu i Metohiji, na velikom raspeću. Ali to nas, draga braćo i sestre, ne zbunjuje, jer kada smo na raspeću, znamo da smo na putu Hristovu, na putu svete vere pravoslavne“, poručio je.
Mitropolit Joanikije je dodao da „Kosovo raspeto ima tu svetost, ima tu silu, ima tu svetinju da nas sabira, da nas objedini, da nas prosvećuje, da nas i duhovno i kulturno uvek podiže“.
Govoreći o značaju Kosova kao duhovnog i istorijskog prostora, istakao je da je to „sveopšte duhovno i istorijsko ognjište srpskog naroda“, te da okupljanje vernika iz različitih krajeva ima duboku simboliku i obavezu.
„Neka to bude jedan zavet da njegujemo ovu ljubav prema Kosovu i njegovim svetinjama, a posebno prema raspetom narodu na Kosovu i Metohiji“, naglasio je mitroplit, dodajući da „srpske majke i danas rađaju junake“ i da „na Kosovu i Metohiji imamo majke Jugovića“.
Posebno je istakao ulogu Eparhije raško prizrenske i vladike Teodosija, navodeći da on „svake godine odlikuje majke koje rađaju djecu“, te da je „svaki Srbin, svaki domaćin i svaka majka Srpkinja na Kosovu na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića“.
U nastavku je pomenuo i savremene „kosovske junake“ – monaštvo, sveštenstvo i vernike.
„To su arhimandriti, igumanije, monasi i monahinje, sveštenici koji dele i zlo i dobro sa svojim narodom i pokazuju veliku hrabrost i veliku ljubav“, naveo je, ističući i ulogu Prizrenske bogoslovije, čiji se učenici, kako je rekao, „ne plaše da u Prizrenu, u kome je ostalo malo našega naroda, daju velike i divne plodove“.
Mitropolit Joanikije je na kraju poručio da među savremenim čuvarima Kosova vidi i „decu, omladinu, mlade i stare koji nisu zaboravili Kosovo i Metohiju“, već ga „uvek, kada god imaju priliku, posećuju, osećaju i pomažu naše svetinje i naš raspeti narod“.
