Bajram Ćerkinaj iz Resursnog centra za nestala lica zatražio je veće angažovanje institucija u rasvetljavanju sudbine nestalih.
„Nije mnogo urađeno kada su u pitanju nestala lica. Zahtev članova porodice je da vrate svoje najmilije koji su ostali u kantama za smeće. Vlada bi, pored rasvetljavanja sudbine kidnapovanih i nestalih, trebalo da brine i o njihovim porodicama i potomcima, tako da bi trebalo više da otvori oči“, rekao je Ćerkinaj.
Porodice kidnapovanih i nestalih već 21 godinu čekaju pravdu i nadaju se boljem, poručio je koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova Negovan Mavrić.
“Nadamo se da će naša borba i tuga da se rasvetli, da će tema dijaloga Beograda i Prištine biti rasvetljvanje sudbine nestalih. Mi već 21 godinu čekamo, ali nadamo se da će sada stvari krenuti, bar nam takvu nadu daju sadašnji premijer i predsednica Kosova”, rekao je on.
Mavrić je pozvao sve građane Kosova da večeras u 20 časova ugase svetla na pet minuta kako bi pružili podršku porodicama koje i dalje traže svoje najmilije.
Na spomenik posvećen nestalim licima cveće su položili čelnici kosovskih institucija.
“Za Kosovo nema ničeg važnijeg od rasvetljavanja sudbine nestalih osoba”, rekla je predsednica Vjosa Osmani.
„Ponavljamo da je sudbina celog Kosova direktno povezana sa sudbinom preko 1.600 članova porodica nestalih osoba. Sloboda na Kosovu će imati smisla samo onog dana kada se svi naši ljudi vrate“, rekla je Osmanijeva.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, koji će kasnije tokom dana otputovati u Brisel, nije odgovorio na pitanje novinara da li će sudbina nestalih osoba biti tema predstojećeg dijaloga. On je u svom obraćanju istakao da je „genocid istina Srbije kao države“ te da „izvršioce i počinioce treba kazniti“.
„Zajedno sa predsednicom države i predsednikom Skupštine, obavezali smo se da ćemo učiniti sve što možemo kako bismo bili blizu ovih porodica, ali i pomogli u ostvarivanju pravde i pronalaženju istine. Albanac ubijen, masakriran, sahranjen, ekshumiran, transportovan, ukopan u Srbiji, ponovo ekshumiran, istina je koja ne ostaje ni pod vodom, ni pod zemljom. Stoga, u odnosu na Srbiju i radi naše budućnosti i naše istorije, moramo se okupiti i tražiti odgovornost tako što ćemo biti odgovorni u našim institucijama i na svakoj funkciji koju zauzimamo“, naveo je on.
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca kazao je da u Srbiji postoje desetine masovnih grobnica Albanaca koje se skrivaju.
„Mnoge od njih još nisu otkrivene, Srbija ih skriva, a to mogu znati samo srpske vlasti, pošto je srpska država bila odgovorna za sav genocid i sve patnje i zločine koje je nanela albanskom stanovništvu tokom rata 1998. i 1999. godine“, rekao je Konjufca.
Na Kosovu se još uvek traga za 1.640 osoba, nestalih i kidnapovanih tokom rata.
Euleks: Problem u lociranju nestalih osoba predstavlja nedostatak novih informacija
„Sakrivanje tela nestale osobe na groblju je kao sakrivanje knjige u biblioteci. Toliko je teško pronaći ga”, poručili su Euleksovi stručnjaci.
U saopštenju Euleksa dostavljenom medijima ističe se da je jedan od glavnih izazova sa kojima se forenzičari suočavaju u procesu utvrđivanja sudbine nestalih osoba na Kosovu činjenica da je znatan broj njih sahranjen na grobljima.
„U vreme kada je sukob počeo na Kosovu, već je bilo poznato da su masovne grobnice bile vidljive iz vazduha. Stoga su počinioci tela sakrili u manje tajne grobove, čak i na grobljima, kako bi otežali potragu za nestalim ljudima i sakrili dokaze o zločinima”, istakao je Javier Santana Euleksov antropolog.
Tarja Formisto, zamenica direktora kosovskog Instituta za sudsku medicinu i stručnjak Euleksa, smatra da je približno polovina nestalih osoba na Kosovu pronađena na grobljima.
Ona naglašava da problem u lociranju nestalih osoba predstavlja i nedostatak novih informacija.
„Veliki izazov je takođe nedostatak novih i verodostojnih informacija o lokaciji grobnica. Još jedna važna stvar jeste da nisu sve porodice nestalih osoba dale uzorke krvi za analizu DNK. Uzorci krvi su nam potrebni da bismo mogli uspešno da identifikujemo nestale osobe. Tu je i pitanje pogrešnih identifikacija. Nakon sukoba, tela su identifikovana na sažet način, na primer putem slika ili odeće, što je rezultiralo greškama kojima je danas teško ući u trag i ispraviti ih“, kazala je Formisto.
„Prve ekshumacije izvršene su već 1999. godine. Do kraja 2002. godine izvršeno je 10 ekshumacija i pronađeno 48 tela“, kazao je Euleksov koordinator za ekshumacije, Krasimir Nikolov.
Euleks će večeras u 20:00 časova ugasiti svetla u svom sedištu u znak podrške inicijativi „U tami nestalih ljudi“, koju organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu, Resursni centar za nestale osobe, Integra, Fond za humanitarno pravo, forum ZFD – Program na Kosovu, Nova socijalna inicijativa i Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture.
“Sudbina nestalih lica mora biti rasvetljena”
“Danas kada Kosovo obeležava Nacionalni dan nestalih lica, pozivamo sve strane uključene u ovaj proces, da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se rasvetlila sudbinu svih nestalih lica, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost”, navodi se u zajedničkoj izjavi organizacija civilnog društva koje se bave pitanjem nestalih lica na Kosovu.
Rešavanje pitanja nestalih lica je humanitarno pitanje i pitanje ljudskih prava.
Međunarodno i domaće pravo podržavaju pravo porodica nestalih da saznaju sudbinu svojih nestalih članova kao i gde se oni nalaze. Već 22. godine se to pravo porodicama uskraćuje, dodaje se u zajedničkom saopštenju.
Predstvanici civilnog društva pozvali su sve nadležene institucije da nastave sa svojim radom i privedu proces kraju, tako što će:
“Intenzivirati aktivnosti i poboljšati rad na ovom osetljivom pitanju i time ubrzati process rasvetljavanja sudbine nestalih lica. Do kraja 2021. godine izvršiti procenu svih lokacija koje su obeležene kao potencijalne i za koje se smatra da se na njima mogu naći ostaci nestalih lica. rRedovno obezbeđivati povratne informacije o sprovedenim aktivnostima i omogućiti efikasnu razmenu informacija između njih i članova porodica nestalih lica. Pokrenuti proces izmene i dopune zakona o nestalim licima regulisanjem uslova i kriterijuma u pogledu statusa i naknada za članove porodica nestalih lica i uskladiti vremenski okvira. Omogućiti porodicama nestalih lica da uživaju pravo na penzije kao nadoknadu za nestala lica kao i penzije koje su im zagarantovane redovnim penzijskim sistemom. Smanjiti jaz između beneficija koje zakonski uživaju porodice nestalih bivših pripadnika OVK i beneficija porodica nestalih civila”, navodi se u saopštenju.
Prisilni nestanak predstavlja zločin protiv čovečnosti, zaključuje se u saopštenju.
Potipsnici sporazuma su: Resursni centar za nestala lica, Inicijativa madih za ljudska prava, Integra, Forum ZFD za Kosovo, Nova društvena inicijativa, Fond za humanitarno parvo.
