U dopisu Porfirije navodi da je Srpska pravoslavna crkva najveći pojedinačni vlasnik duhovnog, pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa u Srbiji, ali da nije bila uključena u proces izrade tog zakona.
U dopisu se navodi da Zakon o kulturnom nasleđu zadire i u unutrašnje funkcionisanje SPC i ukazuje se na manjkavost određenih članova Nacrta.
Između ostalog, poglavar SPC je ukazao da se u šest članova nacrta ovog zakona pominje AP Vojvodina, a ni u jednom članu AP Kosovo i Metohija, gde je kulturno nasleđe najugroženije i, gotovo svakodnevno izloženo napadima i devastiranju.
U saopštenju SPC se navodi da je patrijarh „ukazao na mogućnost nedobronamenih zaključaka da je izostavljanjem južne srpske pokrajine iz teksta ovog krovnog zakona, pokrajina isključena iz sistema državne brige, što svakako nije slučaj i može da umanji značaj ogromnih napora koje država čini u zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“.
