Kosovski Albanci grade ideju o sebi ne oko onog što to društvo predstavlja, nego ono što nije. Ilirsko poreklo, to je mit. U vreme Skenderbega nije postojala albanska nacija, etničke zajednice su imale drugačiji status, istakao je Gorani na konferenciji “Kosovo-Srbija: Drugačiji pristup”, koju je organizovao Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.
On je dodao da ne zna kako je među Srbima po tom pitanju, ali ako pitate nekog Albanca šta je on, odgovoriće da nije Srbin, Hrvat, Grk, Grk, Rus, pravoslavac, ali neće odgovoriti šta jeste.
Naše društvo na Kosovu više ne zna srpski jezik, ponosi se time da odbija da ga uči. U isto vreme, u srpskom društvu učiti albanski je kao učiti jezik robova, konstatovao je Gorani.
Prema njegovom mišljenju, stvorena je “industrija odbijanja upoznavanja drugog”, jer se time meri patriotizam oba društva.
Znanje srpskog jezika u mom slučaju šteti patriotskom statusu. Nivo patriotizma dokazujemo odbijanjem poznavanja srpskog jezika. Mi smo naše nacionalnosti promenili u profesije, sada imamo profesionalne Srbe, profesionalne Albance, u poslednje vreme i profesionalne Makedonce, koji su pronašli svog Skenderbega u ličnosti Aleksandra Velikog, zaključio je Gorani.
