Predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić govorio je o kosovsko-metohijskom ogranku Matice srpske i ukazao na veoma značajnu ulogu Kosova u istoriji i tradiciji književnog stvaralaštva.
„Naši pesnici su nas odavno upozororili i nije u tom pogledu nikakav izuzetak bio ni Šantić, jer je to prilično duga tradiicija od usmenih pevača pa sve do sasvim modernih i postmodernih pevača i onih koji nas upozoravaju da smo svi mi zapravo sa Kosova. Neko je toga svestan, neko nije, ali te dubine nas vode do Kosova, pa i dublje, do Jerusalima i svega onoga što je u čoveku zbilo na ovom svetu. Sve to utvrđuje vrstu duha koji je konstituisao srpski narod. Kada se bavimo Kosovom mi se bavimo temeljima onoga što jesmo“, kazao je profesor dr Stanić.
On je takođe podsetio na rad kosovsko-metohijskog odbora, te da je u njihovom izdavaštvu objavljeno devet knjiga.
„Ako išta moramo naučiti to je da radimo na duge staze posvećeno a kad dođe rezultat da ga spremno dočekamo“, zaključio je profesor Stanić.
O različitim periodima u 150-godišnjem postojanju i trajanju Bogoslovije je govorila profesorka dr Aleksandra Novakov i protojerej Dejan Krstić.
„Godinama, decenijama, vekovima nije se smelo reći da si Srbin. Srbi u Osmanskom carstvu nikada zvanično nisu bili priznati kao narod. Osnivanje i početak rada Prizrenske Bogoslovije je najvažniji događaj kulturne i duhovne stare Srbije u 19. veku“, kazala je profesorka Novakov.
Prizrenska Bogoslovija je prva srpska institucija osnovana u Osmanskom carstvu, nakon ukidanja Patrijaršije 1776. godine.
„Prizrenska Bogoslovija je odmah po svom osnivanju postala središte duhovnog i prosvetnog života. Njeni učenici, nastavnici i sveštenici krenuli su veliku obnovu crkve i škole“, rekla je profesorka Novakov.
Protojerej Dejan Krtić se, pak osvrnuo na obnovu Bogoslovije 2011. godine. koja, prema njegovim rečima predstavlja veliki istorijski poduhvat.
„Pored mnogih značajnih događaja i datuma trajanja Prizrenske Bogoslovije njen istorijat je moguće podeliti na dva dela, onaj pre, i onaj posle juna 1999. godine. Svakako najznačajniji i najradosniji događaj u drugom delu trajanja jeste obnavljanje zgrada i rada Bogoslovije u njenom istorijskom sedištu rada 2011. godine. Od 1999. godine do 2011. godine Prizrenska Bogoslovija u Nišu je bila jedina Bogoslovija i kao takva čuvala je i sačuvala korenje i duhovni identitet i kontinuitet života, rada i postojanja ove veoma značajne obrazovane institucije“, istakao je protojerej Krstić.
Upravnik arhiva Mitropolije crnogorako-primorske monah dr Pavle Kondić kazao je da mu je posebna čast govoriti na prigodi povodom obeležavanja 150 godina Prizrenske Bogoslovije.
„Pripala mi je dužnost zaista nezaslužena i ne znam kako sam ja to zavredio stati u ovom trenutku kada se obeležava 150 godina od Prizresnke Bogoslovije. Ta časna dužnost je meni ove velika radost. Kroz zbornik radova koji će biti objavljen svakako će biti reči o znamenitostima učenika i roda i porekla sa prostora Crne Gore“, kazao je on.
„Ispunjavam poslednje želje mitropoltita crnogorsko-primorskog Amfilohija i to su želje pred njegov odlazak u bolnicu. Od tih poslednjih dana ostala je Matursko tablo petog kola svršenih bogoslova Prizrenske Bogoslovije koji su počeli 1925. a završili svoje školovanje 1930. godine. Kada je blaženopočivši mitropolit Amfilohije video ovo tablo kazao je da to predamo Prizresnkoj Bogosloviji kao njegov poslednji blagoslov“, kazao je Krstić.
Na maturskom tablu nalazi se posveta blaženopočivšeg mitropolita Amfilofija.
„Duhovno-prosvetnom rasadu srspkoga naroda u carskim Prizrenu povodom 150 godina s ljubavlju i u spomen svih učenika iz Crne Gore i Brda na čelu sa patrijarhom srpskim Gavrilom. U potpisu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije“.
U sklopu programa posetioci su mogli da pogledaju retrospektivnu izložbu „Jesen u Prizrenu 2015/2021“.
Na kraju manifestacije grupa Beogradski Sindikat je izvela pesmu „Dogodine u Prizrenu“.
