Na sastanak u Gračanici koji su organizovali koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica Silvana Marinković i predstavnik Resursnog centra za nestale Negovan Mavrić nisu došli ni Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ni Andin Hoti iz prištinske Komisije za nestala lica. Prvom nije omoguće dolazak na Kosovo od strane kosovskih vlasti, a drugi je, kako nam je rečeno, odbio da dođe zbog poziva u kojem je pisalo „Kosovo i Metohija“.
„Odgovor je bio da u Vladi Kosova ne postoji naziv Kosovo i Metohija, da je to protivustavno i da je to razlog zbog kojeg ne želi da prisustvuje sastanku. I da nisam napisala tako, verujem da svakako ne bi došao. Gospodin Veljko Odalović je potvrdio svoj dolazak i krenuo je, međutim, na prelazu Merdare je zadržan i sprečen da dođe“, objašnjava Silvana Marinković.
„Mi nismo političari, niti se bavimo terminologijom da li neko piše „Republika Kosovo“ ili „Kosovo i Metohija“, nas interesuje samo da kada nekoga pozovemo, a to su dva ključna čoveka za nas, Andin Hoti i Veljko Odalović, da dođu, i čujemo šta je, u stvari, do sada urađeno od kada u Briselu postoji dijalog. Mi od svega toga, barem ja nemam nikakvu informaciju. Ja kao predstavnik ne znam ništa. Ovo je pitanje rasvetljavanja sudbine nestalih, nije pitanje ni tablica, ni struje. To nama treba, samo taj odgovor. To što ne daju gospodinu Odaloviću da uđe na Kosovo, to nije naš problem, to je njihov problem“, kaže Negovan Mavrić.
Povod za ovaj sastanak bila je želja da se predstavnici udruženja informišu o tome ima li napretka u dijalogu Beograda i Prištine o nestalim licima koji je, kako tvrde i jedna i druga strana, prioritet. Sastanku u Gračanici prisustvovale su članice Radne grupe za nestala lica Vlade Srbije Vesna Bošković i Suza Matejević, ali one nisu želele da daju izjave prisutnim medijima.
„Stvarno ne znam da li je nešto postignuto tokom 2021. godine. Već duže vreme slušamo da je ovaj slučaj prioritet. Međutim, znam samo da je u prvom dijalogu albanska strana izbegla da razgovara o ovom pitanju, a ostalo jedino što mi znamo od medija je da je to jedna od tema. Mi nemamo informacije šta je rečeno i da li je nešto dogovoreno, nemamo nikakve detalje sa tih sastanaka. Jedino šta znamo jeste da ima razgovora o nestalim licima. Porodice interesuju detalji“, poručuje Marinkovićeva.
„Andin Hoti ne sarađuje sa srpskim udurženjem porodica nestalih“
Predstavnici Udurženja porodica kindapovanih i nestalih Srba na KiM su istakli da od dolaska Andina Hotija na čelo Komisije za nestala lica Vlade Kosova,nemaju nikakvu saradnju sa ovom institucijom, te da ih novi predsednik ne poziva ni na sastanke.
„Osećam diskriminaciju. Kao čovek koji živi ovde, ja dobijam informaciju da su se u petak sastala albanska udruženja sa Andinom Hotijem koji je obezbedio sastanak sa Besnikom Bisljimijem, glavnim pregovaračem u Briselu za nestala lica. Mi se pitamo zašto nas nisu pozvali? Mi smo zato danas tražili i jedne i druge, i srpsku stranu i kosovsku stranu, da budemo zajedno, da čujemo šta se zapravo dešava, šta se radi i šta se planira. Za sada ja nikakv plan ne vidim, je ne znam da postoji, ali znamo da zadnjih pet ili šest meseci skoro se ništa ne radi. Nemamo rezultata, nemamo iskopavanja grobnica, masovnih grobnica za koje se zna da postoje“, kaže on.
„Samim tim što je u petak pozvao albanske porodice, a srpske porodice nije pozvao, to znači da on ne želi saradnju sa nama, da ga mi, kao Srbi, ne interesujemo“, ističe Silvana Marinković.
Mavrić kaže da Hoti nema razumuvanja za srpske porodice nestalih lica, da se uvek izgovara obavezama kada treba da da konkretne odgovore.
„I Andinu Hotiju i Veljku Odaloviću je prva obaveza rasvetljavanje sudbine nestalih, rad sa porodicama, rad sa udruženjima. Sve ostalo treba da ostave na strani. Gospodin Hoti uvek kada treba da nam objasni šta se dešava u Briselu, on ima neka druga posla“, kaže Mavrić.
On podseća da je tokom ove godine trebalo da počne potraga na više lokacija na Kosovu, uključujući i Košare, ali da nema nikakvih informacija da li je išta urađeno.
Predstavnici Udruženja porodica nestalih naglasili su još jednom da oni ne traže samo nestale Srbe, već i Albance, Rome i sve ljude drugih nacionalnosti koji su nestali tokom ratnih dešavanja na Kosovu. Takvih je trenutno preko 1620.
