Radonjić ističe da je najponosniji na činjenicu da je pozorište na čijem je čelu i pored svih problema sa kojima je bilo suočeno, opstalo.
„To je zaista, čini mi se, nekako najvrednije, a u ovom trenutku sam najponosniji na činjenicu da smo taj rad znatno i unapredili, što se tiče i broja premijera i broja izvođenja predstava u drugim mestima, festivalima i čini mi se da u ovom trenutku imamo reputaciju jedne od boljih teatarskih kuća”.
Kada je reč o kulturnoj saradnji Srba i Albanaca na Kosovu direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici kaže da postoji povremena komunikacija na ličnom planu ali ne i konkretna saradnja, dodaje i da nije optimista po ovom pitanju.
„Sednemo i ispričamo se ali kada dođe do primisli da se napravi nešto na institucionalnom nivou, da se povežemo i bilo šta uradimo tu stoje ozbiljne političke zapreke da se to desi i mi smo na neki način, kao i svi drugi ljudi, zarobljenici politike”, rekao je Radonić.
Narodno pozorište Priština sa sedišem u Gračanici ove godine obeležilo je 73 godine rada i postojanja.
