Vidovdansko pesničko bdenje je najznačajniji godišnji književni događaj na Kosovu. Održava se svake godine uoči Vidovdana.
Ove godine žiri je odlučio da priznanje Zlatni krst Kneza Lazara dobije Đorđe Nešić iz Bijelog Brda u istočnoj Slavoniji. Žiri je ocenio da njegova poezija na višeslojan način svedoči o razaranju zavičajnog sveta, ali i o istorijskom trajanju srpskog naroda na prostoru nekadašnjih granica carstava i civilizacija. Nagradu mu je uručio prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja Bratislav R. Milanović.
„Sutrašnji praznik nije samo kalendarska odrednica, crveno slovo, nego središnja osa oko koje se vrti cjelokupna esencija srpskog naroda. Suštinu bismo mogli sagledati kroz dva kanona: Nomokanon Svetog Save i Kanon osunčavanja Milutina Milankovića. Kanon je najviši vrh do kojeg ljudska misao može da se popne, bilo da je u pitanju religija, muzika, astronomija ili lingvistika“, kazao je Nešić u besedi.
Prisetivši se istorijskih događaja koji su se desili upravo na Vidovdan, dobitnik priznanja Zlatni krst Kneza Lazara rekao je:
„Lazarev izbor nas uvijek obavezuje. To je dan kad se vidovčicom umivaju oči naše i duše da bismo kroz sve magline i iskušenja istorije jasno vidjeli ko smo, šta smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Neka ovaj zlatni krst bude podsjetnik na pobjedu duha nad materijom. Hvala na ovom presvetom daru koji primam sa zavjetom da ću ga nositi kao odbranu srpske duše, srpskog imena i jezika, tako mi Bog pomogao.“
Gračanička povelja ove godine dodeljena je pesniku Branislavu Matiću iz Beograda za „poeziju velikog, prostranog i kultivisanog sećanja“. Njemu je nagradu uručio direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević.
„Kada je moj daleki predak, Vojin, stajao na svome mostu u Vučitrnskom, nije znao da će osvanuti u mojoj pesmi. On je više delio nego primao povelje, ali zbog natruha vojnika u meni, danas, primajući Gračaničku povelju, znam da primam sva ona stoleća neba i slobode o kojima su snevali toliki pre nas, za koje su živeli i mreli. Poezija je tu da to ne zaboravimo i da ne damo veće za manje. Hvala žiriju na poverenju i prepoznavanju. Hvala organizatoru što nas je okupio u ovom svečanom, predvidovdanskom času. Hvala i svima vama što ste tu i što ćete biti tu i kad mi ne budemo tu“, kazao je Matić.
Publici je kazivao stihove iz svoje pesme „Na mostu Vučitrnskom“.
Priznanje Kondir Kosovke devojke pripalo je pesniku Branku Stevanoviću, čije stvaralaštvo žiri opisuje kao poeziju dečačke osetljivosti, igre i otpora nametnutim životnim obrascima. Ovu nagradu pesniku je uručila sinoć izabrana Kosovka devojka Anastasija Perić.
Stevanović je publici ispričao priču o Leposavi Stanković, koja je kao dvadesetogodišnja učenica Trgovačke škole u Beogradu pozirala Urošu Prediću za lik Kosovke devojke.
„Kada sam kao dete gledao ovu sliku, a svi smo je gledali toliko da nam je svima poznata u detalje, zamišljao sam da je u tom njenom kondiru voda života iz srpskih bajki, ili možda ona čuvena, ledena voda sa Zvečana, a može biti i lekovito bilje sa Miroč planine kojim je vila iscelila rane i u život povratila Miloša Obilića. Kosovka devojka, po narodnom predanju, sestričina kneza Lazara, bila je prva vojna, poznata naša bolničarka. Hvala žiriju koji mi je dodelio ovaj kondir Kosovke devojke sa blagotvornim vazduhom gračaničkim. Hvala organizatorima, hvala ljubaznim domaćinima, hvala Gračanici. Kazaću ipak, sve vreme imam utisak da je ovaj kondir meni opomena da se ne pokondirim“, kazao je pesnik.
Nagrada Pero despota Stefana Lazarevića uručena je pesnikinji Ireni Plaović za pesme koje se izdvajaju jezičkom slojevitošću i eksperimentisanjem sa različitim poetskim formama.
„Despot Stefan je znao da, dok je kultura snažna, ništa nije izgubljeno. Da reč čuva zemlju, uselivši se u nas, i da zemlja koja čuva knjigu kao svetinju, koja čuva stvaralaštvo i koja čuva obrazovanje, nije poražena. Duboko sam dirnuta što sam dobila baš nagradu koja nosi ime despota Stefana Lazarevića. Podrazumeva se da je nisam dostojna, niko nije, ali mislim da tome ova nagrada i služi, da se postidimo da bismo bili bolji“, kazala je nagrađena pesnikinja.
Na Vidovdanskom pesničkom bdenju večeras je učestvovalo dvadesetak pesnika sa Kosova, iz centralne Srbije i regiona.
Književno veče pratio je i muzički program tokom kojeg su nastupali učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“, balerine Baletske škole Doma kulture „Gračanica“, te kulturno-umetnička društva.
Program su pratili mitropolit raško-prizrenski Teodosije, vladika novobrdski Ilarion, vladika zapadno-američki Maksim, iguman manastira Crna Reka otac Andrej, kao i predstavnici lokalnih institucija i Kancelarije za KiM.
Vidovdansko pesničko bdenje organizovao je Dom kulture „Gračanica“. Sutra, na Vidovdan, u porti manastira biće služena praznična liturgija, a potom će majkama sa četvoro i više dece tradicionalno biti dodeljen Orden Majke Jugovića. U 13 časova kod spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu biće služen parastos.
