„Ne mogu da spekulišem šta će Bajdenova administracija da uradi, ali mogu da kažem da je američka posvećenost Zapadnom Balkanu i našem partnerstvu sa Srbijom dosledna, iz jedne u drugu administraciju“, rekao je Riker u razgovoru za Tanjug.
On je dodao da veruje da će ta podrška ostati snažna.
„U tom kontekstu ubeđen sam da su interesi SAD iznad „američke politike“ i da će upravo ti interesi nastaviti da budu vodilja u našim odnosima ka daljoj svetlijoj, prosperitetnijoj, stabilnijoj i sve više evropskoj budućnosti Srbije i regiona“, istakao je Riker.
Riker je više od tri decenije u američkoj diplomatiji, uključujući visoke pozicije u Stejt departmentu. Sada je šef Biroa za Evropu i Evroaziju u Stejtu, a pre toga bio je u administraciji demokratskog predsednika Baraka Obame vd pomoćnika državnog sekretara, a tokom pregovora u Rambujeu bio je portparol Kristofera Hila.
Na pitanje da precizira svoju izjavu o tome da je status kvo između Beograda i Prištine neodrživ, a da su vašingtonski sporazumi primer liderstva koji je potreban Zapadnom Balkanu, te šta to znači kada je reč o konačnom rešavanju pitanja KiM, Riker odgovara da Kosovo i Srbija neće postiči potpuni potencijal saradnje sve dok se njihove razlike ne razreše.
„Uz posredstvo Bele kuće, 4. septemba su postignuti sporazumi sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji su otvorili nove perpsektive za saradnju i jačanje mera u izgradnji poverenja“, navodi Riker.
Naglašava da su ti sporazumi učvrstili temelj za buduće sporazume, otvarajući perspektivu za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, na čemu, podseća, i sama EU radi, a što inače ostaje glavni prioritet SAD u regionu.
„Sprovođenje tih sporazuma neće doneti samo rast i radna mesta građanima Srbije i Kosova, već će ih uveriti da imaju svetliju budućnost kod kuće, u svojim zemljama, a doprineće i u smeru pomirenja i napretka na celom Zapadnom Balkanu“, kaže Riker.
Na pitanje da objasni šta konkretno za Srbiju i njenu poziciju vojno neutralne zemlje znači to što je nedavno rekao na jednom onlajn regionalnom skupu – da će Zapadni Balkan ostati u fokusu SAD dok se ne postigne potpuna transatlantska integracija, Riker je naglasio da Moskva i Peking aktivno rade protiv dostizanja postavljenih ciljeva u regionu – njegove „integracije sa Zapadom“.
Ali, ističe on, Srbija je sama odlučila da je njena budučnost na Zapadu, zajedno sa učlanjenjem u EU. „Mi podržavamo to i želeli bismo da budemo, zajedno sa evropskim partnerima, deo izbora srpskih partnera. U tom cilju uložili smo značajan napor, energiju i resurse da pomognemo Srbiji u realizaciji njenog strateškog interesa evropskih integracija“, navodi Riker.
Takođe, naglašava da je jasan putokaz Srbije ka učlanjenju u EU. „Srpsko rukovodstvo zna šta treba da uradi kako bi napredovalo na tom putu“, kaže Riker i dodaje: „Nadamo se da će Srbija brzo napredovati ka tom cilju, sto podrazumeva i unapredjenje vladavine prava, slobodu medija i uskladjivanju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom“.
U kontekstu stava da će region ostati u fokusu SAD sve dok ne dobije punu transatlantsku strukturu, a na pitanje Tanjuga treba li Srbija da bude zabrinuta zbog potencijalnih pritisaka, kao i koji bi bio mehanizam i cilj sprovođenja takvog pritiska, Riker indirektno odgovara, ukazujući najpre da su Evropa, a posebno Zapadni Balkan, nesumnjivi centar geopolitičkog takmičenja.
„Mi nastavljamo da odvraćamo ruski i kineski uticaj u Srbiji, a to uključuje i stalno podsećanje srpskog rukovodstva da ni jedan od tih odnosa ne pomažu dostizanju strateškog cilja Srbije za ulazak u EU, već zapravo utiču suprotno“, kaže Riker.
SAD i EU, objašnjava, veruju da njihovi kolektivni interesi najbolje služe u „cementiranju“ demokratskih normi, vladavine prava i saradnje zasnovane na zajedničkim vrednostima i zajedničkoj budućnosti.
„Rusija u Srbiji koristi kampanju dezinformacija kako bi odvratila javnost od simpatija koje gaji prema zapadnim idealima i ciljevima, a potkopava i demokratske institucije“, tvrdi Riker. Kina, s druge strane koristi investicije, koje najčešće nisu transparentne, niti su projekti kvalitetni, kako bi „potkovala“ svoj put u Srbiju, rekao je Filip Riker.
