Sretenje se slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi. Predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
To je bio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Novorođenog Hrista u naručje je primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.
Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje“ označava susret.
Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana.
Prema narodnom verovanju, smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.
Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja.
Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
Srbija slavi Dan državnosti
Širom zemlje obeležava se Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije. Premijerka Ana Brnabić govoriće na svečanoj državnoj ceremoniji u Orašcu, a predsednik Aleksandar Vučić uručiće u Predsedništvu odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je Seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenjski ustav donet 1835. godine
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Takvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
