U Domu kulture u Gračanici izloženi su radovi umetnika nastali na likovnoj koloniji “Jesen u Prizrenu” koja je održana u novembru prošle godine u manastiru Svetih Arangela.
„Projekat ’Jesen u Prizrenu’ smo započeli još 2015. godine kada je bila aktuelna priča o ulasku Kosova u UNESKO. Mi smo na taj način hteli da damo umetnički odgovor na to pitanje. Evo, već četvrtu godinu se ta kolonija održava svake godine u novembru mesecu“, ističe Jevtić.
Jevtić kaže da selektorski tim praktikuje da bira umetnike koji se bave crkvenom i sakralnom umetnošću, kulturnim nasleđem, uopšte. Kaže da je veoma zadovoljan ovogodišnjom produkcijom i očekuje da će svake godine biti bolje.
„Ove godine smo imali ukupno šesnaest radova od sedam umetnika iz svih krajeva Srbije. Mi ćemo praktikovati da svakog 17. marta naredne godine održimo izložbu sa te kolonije”, napominje on.
Jevtić naglašava da, zavisno od stila do stila, u modernoj umetnosti različiti umetnici koriste sakralnu umetnost u svojoj poetici. Neki uzimaju neke delove iz sakralne umetnosti ili iz arhitektonike manastira i dodaju neke akcente u svojim slikama, a neki su klasični realisti, samo prenose već viđeno, kako su manastiri u prirodi, objašnjava Jevtić.
Umetnica iz Beograda, jedna od učesnica pomenute kolonije Radojka Samardžija istakla je da je likovna kolonija “Jesen u Prizrenu” za nju bila nešto posebno.
„Saznanju da se organizuje na KIM i to u skoro obnovljenom manastirskom konaku Svetih Arhangela, u blizini carskog nam grada Prizrena, je za mene bilo posebno nadahnuće. Boraviti i svojim stopama doticati ovu zemlju, napajati oči Visokim Dečanima, Pećkom Patrijaršijom, Bogorodicom Ljeviškom, Gračanicom je nešto posebno“, kazala je Samardžija.
Nije krila ushićenje kada je govorila o koloniji i istakla je da su ljubitelji umetnosti dobili radove, a da su umetnici napojili duše i stekli prijatelje za ceo život.
“Kada se nađete na samom izvorištu svog iskona, tada nadahnuće samo navire, a ovde ga je zaista na pretek. Sve moje kolege, kao i ja, zajedno smo doneli zaključak da nam je ovo, ako ne najlepša, a ono jedna od najlepših kolonija. Verujte mi na reč bilo ih je mnogo“, istakla je ona.
Slikarka Maja Todić smatra da je prvi susret umetnika sa kulturnom baštinom koja ga okružuje jako bitan za umetnika, da on ostavlja najjači utisak, što na neki način može da utiče na njegovu inspiraciju.
„Moj prvi susret sa manastirom Gračanica je ostavio jak utisak na mene, freske, boje i te kako imaju uticaj na celokupni moj slikarski opus“, kaže ona.
Osvrnula se i na koloniju „Jesen u Prizrenu“ i selekciju umetnika koji su učestvovali na toj likovnoj koloniji.
„To je pre svega bitno kao faktor vraćanja umetnosti u grad gde trenutno živi malo Srba, to je naša umetnička podrška jer je kultura najbolji način da se borimo protiv razaranja“, navela je Todićeva.
Mnogim poznatim srpskim slikarima inspiracija su bili upravo kosovsko-metohijski manastiri. Na čuvenom platnu Nadežde Petrović „Kosovski božuri“ prikazan je manastir Gračanica, a kosovskom tematikom i zavetom bavili su se, između ostalih, i Petar Lubarda i Milić od Mačve.
Naravno, skoro svi umetnici koji potiču sa Kosova i Metohije u svom opusu imaju dela koja su inspirisana sakralnom umetnošću i kulturnom baštinom ovog dela sveta.
