Na tribini je ocenjeno da su Srbi taoci politike iz Beograda „koja na Kosovo gleda kao na teritoriju ispražnjenu od ljudi“ što će, kako je ukazano, dovesti do toga da ni njih na Kosovu ne bude.
Tribinu je organizovala Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada, uz podršku Centra za kulturnu dekontaminaciju, a na skupu je ujedno predstavljen novi broj biltena „Stanar“, koji je kao dodatak u dnevom listu Danas objavljen pod nazivom „Da li je moguće misliti priznanje Kosova ako si Srbin“.
Lider Gradjanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić je istakao da od 2000. „jedna vlada deklarativno nasledjuje drugu bez promene politike“ i da je jedino vlada Zorana Djindjića razumela šta se na Kosovu desilo.
Ocenio je da se jedino Djindjićeva vlada posvetila tom problemu „zbog čega je taj čovek ubijen“, i jedino je ona na ispravan način postupala.
„Praktično, u političkom smislu to je jedina vlada koja je zaista aktivno sprovodila tu politiku u svakom smislu – u vrednosnom, organizacionom, modernom pogledu na život, u organizaciji države, u pristupu institucijama“, rekao je Vuletić.
Dodao je da je ta vlada jedina imala misiju i politički cilj: „Srbija što pre na Zapadu i što pre u EU“.
Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević je kazao da je najveća konstanta srpske politike da je Kosovo teritorija koja je na neki način ispražnjena od ljudi, i to kako je dodao, ne samo od Albanaca, nego u poslednje vreme i od Srba.
„Kada gledate na jednu terotoriju kao na prirodna bogatstva ili zemljište, a ne razmišljate o činjenici da na tom zemljištu žive ljudi, onda hoteći da štitite svoju nacionalnu zajednicu vi, u krajnjoj linji, toj nacionalnoj zajednici radite o glavi“, naveo je Dimitijević, inače član pokreta ‘Ne davimo Beograd’
Vizuelni umetnik, pisac i odbornik koalicije Moramo u Skupštini Beograda Dejan Atanacković ocenio je da postoji neophodnost „za deklarativnim činom normalizacije odnosa Srbije i Kosova“.
Prema njegovim rečima, neophodno je i dugoročno kulturno i političko suočavanje sa činjenicom da je odvajanje Kosova od Srbije, nakon duge istorije problematičnih odnosa, rezultat katastrofalne ratne politike.
„Ti koji su tu politiku vodili danas na vlasti, a ta politika tada nije završila samo gubitkom teritorije, već jednim vrlo sveobuhvatnim društvenim raspadom i rasulom“, rekao je on.
Ocenio je i da režim u Beogradu, „pod maskom velikog patriotizma“ i patriotsko-diplomatskih napora, „sprovodi teror nad Srbima na Kosovu“, jer kako je kazao, severje „teren za kriminalne operacije“.
Autor knjige ‘Oliver kao brat za brata’ novinar Milan Radonjić ocenio je da autentični lideri kosovskih Srba nikada nisu mogli da se nametnu u Beogradu kao sagovornici, što kako je ukazao, govori u prilog „parohijalnog shvatanja imperijalne politike“.
„Oliver (Ivanović) je žrtva toga da je pokušao da bude autentičan, da artikuliše svoju politiku prema tom problemu koji režira i naše živote i previše dugo stoji nerešen“, rekao je Radonjić.
Ocenio i da egzistencija Srba na Kosovu, „u smislu njihove sigurnosti i njihovog prosperiteta“ zavisi od „ljudi kojima moralni principi nisu u vidnom polju“, što će rezutirati time da „Srba više ne bude na Kosovu“.
