Jevtić podseća na to da je veliki broj ljudi van svojih domova i da se njihov povratak odvija sporo, a da oni koji žive u koletivnim centrima i privremenim smeštajima, nemaju vremena da čekaju bolje dane.
”Za njih bolji dani trebaju da dođu što pre je moguće jer 20 godina je isuviše dug period čekanja. Za neke od njih toliko dug da su izgubili svaku nadu da povratak na njihova imanja može da se desi.”
Takođe je ukazao i da oni koji su, uprkos teškim uslovima, odlučili da se vrate bivaju napadani, pa to utiče na njihovo ponovno iseljavanje.
”Ovakvi problemi šalju lošu poruku onima koje se odluče na korak povratka…i ne samo to, uzurpirana imovina, loša ekonomska situacija u povratničkim sredinama, želja za posećivanjem svojih svetinja od strane raseljenih se i danas dočekuje negativno.
Zato, dodaje Jevtić, Svetski Dan izbeglica ne treba da bude jedini dan kada se podsećamo na „svu bol i patnju koju imaju ljudi koji su protiv svoje volje napustili sve što su godinama sticali“.
