Istraživanje koje su sprovele dve nevladine organizacije, Mreža za građanski aktivizam (MGA) i Komunikacija za razvoj društva (CSD) zasnovano je na dva upitnika koje su popunjavali učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola iz šest opština sa srpskom većinom sa centralnog Kosova i iz Kosovskog Pomoravlja.
U završnim razredima osnovnih škola, od ukupno 416 učenika u istraživanju je učestvovalo 169, dok je od ukupno 457 srednjoškolaca, istraživanjem obuhvaćeno njih 227. Uključeno je bilo nešto više dečaka u odnosu na devojčice – 53,3% u osnovnoškolskom uzrastu i 57% srednjoškolaca.
Predsednik Mreže za građanski aktivizam Ivan Todorović kaže da su na ovom istraživanju radili oko godnu dana.
„Rezultati koje smo dobili pokazuju da čak trećina budućih srednjoškolaca ne planira da upiše srednju školu u mestu u kome živi, odnosno u opštini u kojoj živi. To znači da će napustiti svoj dom i otići tamo negde. Kada su studenti u pitanju, onda je taj broj veći. Razlozi zbog čega mladi to žele da urade su uglavnom bezbednosnog karaktera i zbog toga što ne vide svoju budućnost na Kosovu“, kazao je Todorović.
Na pitanje šta treba promeniti, kako bi se smanjila migracija mladih, Todorović odgovara:
„Trebalo bi možda raditi na tome da se tim mladim ljudima ostvare prava da se bave bilo kakvom privrednom delatnošću, da se stvore bolji uslovi i podsticaji za njih. Isto tako, naša je preporuka da se radi na podsticaju mladih u stvaranju porodica“, naveo je Todorović.
Novinar i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević kaže da se opština u kojoj živi ne suočava sa probemom nataliteta. Međutim, kaže da je problem to što mnogi ne nastave srednje obrazovanje u mestu gde su rođeni, već odluče da odu.
„Ove godine je u Goraždevcu poražavajuća situacija, jer po prvi put, u posledjih 20 godina niko nije upisao srednju školu i to najbolje govori o situaciji u kojoj živimo. Kada je u pitanju ekonomska situacija, mnogi i završe školu, čak i studije, te se vrate da žive u svom rodnom kraju. Međutim, nejednake šanse su razlog koji ih tera odavde. Nejednake šanse pri zapošljavanju, nejednake šanse kada su u pitanju podrška određenih struktura, bilo koje Vlade, ali i međunarodne zajednice“, istakao je Dimitrijević.
Novinarka portala Gračanica onlajn Anđelka Ćup kaže da je sa svojim saradnicima radila slično istraživanje, koje je pretočila u film pod nazivom „Kao nekad“ kojim je želela da pozitivnom pričom, o nekadašnjem zajedničkom životu Srba i Albanaca približi život različitih zajednica na Kosovu. Isto je učinila i sa pet kraćih reportaža, pod nazivom „Perspektiva mladih“. Podatke koje je dobila povezala je sa danas predstavljenim istraživanjem.
„Mi smo uglavnom imali komunikaciju sa studentima. Mogu da kažem, za mene, za nekoga ko ima ovoliko godina, ko se bavi medijima i ko je stano na terenu, da su rezultati zaista poražavajući. Sada govorim o svim zajednicama. Većina tih mladih ljudi, i Albanaca i Srba, se izjasnila da bi želela da ode odavde. Svako tu ima svoje razloge. Većina Albanaca smatra da ovde nema ekonomskog prosperiteta i da nema posla, da žele da idu za boljim poslom, za boljom perspektivom, a takođe imaju izuzetno mnogo primedbi na kvalitet školovanja. Kod mladh Srba je bezbednost na prvom mestu, ali i to da nemaju dovoljno izbora prilikom odabira fakulteta u blizini mesta stanovanja, da nemaju sa kim da se druže, da nije dobra komunikacija između mladih ljudi iz drugih zajednica“, objasnila je Ćup.
Istraživanje i sama konferencija koja je održana u Centru građanske energije u Gračanici deo su projekta „Jačanje demokratije kroz aktivno učešće građana na Kosovu“, podržanog od strane Međunarodog Olof Palme centra.
