Iako je srpski jezik jedan od dva zvanična na Kosovu, njegova upotreba je vrlo ograničena, pa često tokom sednica Skupštine Kosova izostaje prevod, posebno je to izraženo kada u sali nisu prisutni srpski poslanici.
Anđelka Ćup, urednica portala Gračanica online i skupštinski izveštač, kaže da su uprkos ukazivanju na ovaj problem reakcije nadležnih do sada izostajale. Ali, šta će dalje?
“Mi ćemo svakako nastaviti da izveštamo, a sledeći naš rizični potez će biti da sa terase gde nas drže glasno zatražimo prevod, po cenu da nas obzbeđenje izbaci. Apsolutno nas nije briga ko je prisutan, a ko nije, ako postoji kvorum i donose se neke odluke, mi želimo da svoju čitalačku, odnosno publiku koja nas gleda, izvestimo o tome šta se radi”, kaže Ćup.
Na problem izostanka prevoda Skupštini su ukazivali i predstavnici Kancelarije poverenika za jezik.
“Mi smo komunicirali sa Skupštinom i izdali preporuke i mislimo da Pravilnik treba da se prilagodi službenim dokumentima, Ustavu i Zakonu o jezicima”, kazala je predstavnica Kancelarije Arta Plana.
“Srpski režim i poslanici Srpske liste šovinisti”
Član Komisije za zakonodavstvo i poslanik Samoopredeljenja Sami Kurteši se poziva na postojeći Poslovnik o radu Skupštine čiji Član 78. predviđa “obezbeđivanje prevoda po potrebi”. Sami Kurteši istovremeno smatra i da je prevod na srpski politički problem.
“Problem je politički. Postavljene su takve konstalacije. Vi odlazite kući i vidite kako vaspitavate vašu decu po pitanju albanskog jezika i albanskog naroda, to se onda prenosi na ulicu i na institucije. Ako od mene lično tražite tako (nešto), ja neću to da uradim iz razloga jer sam ja čovek koji je puno patio od Srbije, osam godina zatvora sam izdržao u Beogradu i Požarevcu i još govorim srpski. Ali me do sada niste nikada čuli da govorim jednu jedinu reč protiv srpskog naroda. Ja ne mislim da je srpski narod bio kriv, kriv je šovinistički režim u Beogradu, koji i dan danas postoji sa listom Srpska na Kosovu. Oni su svi šovinisti i ne priznaju ovu Republiku Kosovo”, kazao je Kurteši.
Anđelka Ćup ističe da je jednaka odgovornost na svim poslanicima, bez obzira iz koje zajedinice ili političke partije dolaze.
“Prenosi se poruka manjinskim zajednicama da oni imaju tih deset poslanika i da oni više poslanike nemaju. Ne razumem zašto se toliko potencira prisustvo Srpske liste. A šta da nisu uopšte ušli u Skupštinu i da ih jednostavno nema?”, pita novinarka i dodaje da su svi izabrani poslanici predstavnici građana, bez obzira kojoj partiji pripadaju.
“U novom Poslovniku o radu Skupštine ima mesta za izmene”
U toku je izrada novog Poslovnika o radu parlamenta i potrebno je uložiti amandmane da bi se ovaj problem rešio, kaže Rion Beka iz Nacionalnog demokratskog instituta.
“Faktor koji određuje fizičku prisutnost poslanika koji govore srpski je pogrešna interpretacija. Ako se čita u celini, ta odredba razjašnjava se da su u opciji samo ostali jezici, a da su albanski i srpski obavezni. S toga, ovde se više radi o zanemarljivanju od strane Sekretarijata Skupštine i mislim da treba intervenisati”.
Sami Kurteši, međutim, kaže da više ne postoji mogućnost ulaganja amandmana od strane poslanika, već da Kancelarija poverenika sada mora da reaguje.
“Ja ću se angažovati za sve što predlažu Ustav i zakon, bez obzira koji je moj politički stav o nečemu, ali vi nastojite da to promenite jer mi (poslanici) nemamo pravo na amandmane. To je završeno, što se tiče Poslovnika, ali poverenik ima mogućnost da od Skupštine traži da se za sve jezike obezbedi kvalitetan i stalan prevod”.
Jedan od problema u radu Skupštine jeste i nedovoljan broj prevodilaca, ali sam kvalitet prevoda.
“Ja lično mislim da u Skupštini nema dovoljno prevodilaca, pored tog neodgovarajućeg planiranja, zamene postojećih sa novim prevodiocima. Hvala bogu, pre četiri ili pet godina je doneta odluka da više nema potrebe da prilikom konkursa za prevodioce za albansko-srpski da kandidati imaju završen jezik srpski ili albanski, nego da je potrebno da se na testu dokažu”, kazao je predsednik Društva prevodilaca i tumača “Poliglota” Bruno Neziraj.
Iako je jezik pitanje prava građana srpske nacionalnosti, ono se postavlja kao političko, što je dokazuje i današnja žustra polemika prisutnih. Učesnici su se, međutim, složili da je odgovornost i na srpskim poslanicima, koji se ni ovom prilikom nisu odazvali pozivu organizatora.
Panel diskusija o prevodu u Skupštini Kosova organizovana je od strane NVO Aktiv u okviru projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova”.
