Na otvorenoj tribini nevladine organizacije „Fol“ u Prištini, on je kazao da je to isto zatražio i u Briselu, kada je istakao da je protiv toga da se dijalog nastavi onako kako se vodio do sada, zbog slabih rezultata.
„Kada sam bio prvi put u Briselu preneo sam da takav kvalitet dijaloga nije dovoljan za rešenje problema između Kosova i Srbije. Tražio sam prelaz u novu fazu, da se reši pitanje recipročnog priznanja, i tražio sam uključenje SAD u proces. Od Mogerini i ostalih mi je rečeno da razumeju moju zabrinutost ali i da smo mi ti koji treba da omogućimo taj trenutak nove faze dijaloga, tako što ćemo ispuniti obaveze iz postignutih sporazuma.
Zapravo, najveći zastoj bio je kod Zajednice opština sa srpskom većinom. Nikada nisam bio uveren da i kada se te obaveze završe može da nastupi finalna faza jer za to treba da imaju malo vremena i američki predsednik Tramp, i kancelarka Merkel, i premijerka Mej i predsednik Makron. Budući da je tako, odlučio sam da sa stola uklonimo argumente da još uvek postoji nezavršena agenda iz ranijeg dijaloga. I formiranje Zajednice je sada u procesu“, kazao je Haradinaj.
Haradinaj je dodao da je Vlada zadužena da sprovede dogovoreno, ali dodaje da je dobro da će agendu konačne faze voditi predsednik zemlje, u ovom slučaju Hašim Tači.
„Pre svega zato što predsednik zemlje nema puno posla. On kad ode na posao ujutru on treba da traži šta da radi, takva je priroda posla. Dok premijer treba da vidi šta da ne uradi, koje su teme koje mogu da sačekaju. Prema tome, predsednik može da obavi taj deo posla i on ima sve mogućnosti da tretira tu temu“, istakao je Haradinaj.
On je takođe rekao da Kosovo nema više mesta za kompromise jer su oni svi „potrošeni“ ranije, kao što je bilo i u Ahtisarijevom planu, kada su u pitanju prava koja su garantovana kosovskim Srbima. Ko god se zalaže za rešenje kao što je razmena teritorije, dodao je Haradinaj, taj priprema novi rat na Balkanu.
„Razmena teritorije nije rešenje. I mnogo ranije sam razgovarao sa našom braćom u Preševu i objasnio im da to nije rešenje. To je veliki rizik i velika greška. Kad god se govori o takvom rešenju, to je povratak u prošlost ne samo za Kosovo već i za ceo region“, dodao je on.
Govoreći o najavi Srpske liste da će sama da formira Zajednicu 20. aprila ukoliko to Priština ne uradi, Haradinaj je ponovio da tako nešto ne bi imalo ni pravnu ni ustavnu težinu. On je dodao da će na statutu ZSO raditi Upravljački tim sa ostalim mehanizmima i da će konačna verzija statuta biti predmet Ustavnog suda.
Haradinaj je takođe rekao da je u toku komunikacija sa Srpskom listom kako bi se vratili u vladu, nakon saopštenja da je napuštaju zbog hapšenja direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marka Đurića u Severnoj Mitrovici zbog ilegalnog boravka na Kosovu.
Haradinaj je govorio i o formiranju vojske Kosova, navodeći da se to može desiti putem zakonskih izmena unutar mesec dana, ali zbog tako nečeg Kosovo bi moglo da se suoči sa posledicama na međunarodnoj sceni. Za međunarodnu zajednicu jedini način transformacije Bezbednosnih snaga u Oružane jeste putem ustavnih promena, za šta je potrebna i podrška srpskih poslanika koji se tome inače protive.
Govoreći o hapšenju šestoro turskih državljana na Kosovu, Haradinaj je rekao da „ne zna ništa o gulenistima“, da to nije sfera njegovog interesa, da li imaju ideologiju ili ne, te dodao i da se nikada nije mešao u unutrašnja pitanja Turske. Ipak, dodao je, da se zakoni i Ustav moraju poštovati, te da će se svi suočiti sa posledicama ako se „tako nešto ponovi na Kosovu“, aludirajući na njihovo hapšenje i deportaciju.
