U Crnom Vrhu je do 1999. godine bilo oko 50 srpskih kuća. Živelo se od poljoprivrede i stočarstva, a mnogi meštani su radili u državnim firmama u Peći, gradu na Bistrici koji je od sela udaljen svega tri kilometra.
Danas nema ni jednog traga da su srpske kuće pre dvadeset godina bile tu, porušene su do temelja.
Porušena je i osnovna škola “Boris Vukmirović“ koju su pohađali učenici do četvrtog razreda, nastavljajući potom školovanje u Peći.
Jedini svedok da su u Crnom Vrhu živeli Srbi je pravoslavno groblje.
Na površini od oko 40 ari ima oko 20 porodičnih grobnica. Svi nadgrobni spomenici su porušeni a, kako kaže bivši stanovnik ovog sela Milisav Živaljević, pojedini meštani su posmrtne ostatke svojih najmilijih preneli u centralnu Srbiju, gde danas žive.
Milisav Živaljević oskrnavljeno i u korov obraslo groblje, na kojem su mu sahranjeni deda, majka, brat i sedmogodišnji sin, obilazi dva puta mesečno.
Kaže da se često obraća Privremenom organu opštine Peć, koji je nakon ratnih sukoba na Kosovu izmešten u Goraždevac, da parcelu ograde i groblje očiste.
Odgovor na mnogobrojne molbe nikada nije dobio i zato danas, sa oskrnvljenog groblja, poziva svoje bivše komšije da mu se jave i da zajdničkim snagama pokušaju da pronađu rešenje.
“Sve redom pozivam, a verovatno me svi znaju, da mi se jave, popričaću sa njima. Da ponovo dođem do vas i da ponovo dođemo ovde. Voleo bih da mi izađete u susret da ovo groblje obezbedimo. Da mogu sam, ne bih se obraćao nikome, već bih sam uložio i ogradio ga”, kaže Živaljević koji je u Crnom Vrhu živeo do 1985. godine. Preselio se najpre u Peć, a 1999. u Kraljevo, gde i danas živi sa suprugom.
Kaže da se života u ovom selu često priseća.
“Pre rata se živelo super. Radilo se, ali je imalo da se jede, da se pije, sve. Problemi su počeli 1981. godine. Počela su presretanja, sačekuše. Morali smo da pratimo decu do škole, napuštali smo posao zbog toga”, prisića se Milisav.
Uprkos problemima sa kojima se poslednjih godina svog života na Kosovu suočavao, Milisav nije odustao od ideje da se vrati u svoji rodni kraj.
Ta želja mu se naizgled ostvarila 2009. godine, kada je UNHCR obećao izgradnju kuća svim porodicama koje žele da se vrate.
Sa još oko 30 svojih komšija bio je smešten u koloktivni centar u Belom Polju. Tu su do 2011. godine čekali da kuće budu izgrašene. Iz nepoznatih razloga završeno je samo pet koje su kasnije prodate.
“Mi smo hteli da postavimo šatore ovde kod škole i da budemo tu dok ne naprave kuće. Međutim, nisu hteli”.
Veru u povratak i dalje ima. Milisav kaže da bi se vratio u svoj rodni kraj kada bi bi situacija bila mirnija, a kretanje slobodnije.
“Vratio bih se i sam. Samo kada bi bilo primirja i da mogu mirno da zaspim”, kaže Milisav.
Većina Srba je napustila Peć na početku ratnih sukoba na Kosovu. Danas ih u samom gradu živi samo desetak.
