Isljami je bio jedan od najznačajnih pisaca ovog područja, potpuno posvećen svome zavičaju, pisao je na goranskom narečju i srpskom jeziku. On je pripadao onim umetnicima koji stvaraju daleko od književnih tokova, oslanjajući se na snagu jezika, snažnu intuiciju i veru u čistu umetnost.
Pesnik, esejista i književni kritičar Toni Perdić kaže da je Hamid isljami jedan od najupečatljivijih tragača za savršeno i skladno. A ovo delo karakteriše kao rukopis sa previše bola, prisustva smrti i analogije ljudskog zla.
“On je svojim prijateljima ranije izrekao priznanje da malo čita i da se distancirao od pisanja, ali je on zapravo samo iskazao svoj stav o dubokom razočarenju svetom za koji smo verovali da počiva na nekim mnogo zdravijim temeljima. Želeo bih da naglasim, da iako ime pesnika vezuju za njegov zavičaj, on je tematskim opsegom daleko prevazišao prostorne i govorne međe i uvrstio se u univerzalne pesnike što će vreme siguran sam pokazti“, istakao je Perdić.
Ovaj književni čas nije čas komemoracije ili prisećanja, već trenutak u kojem se vidi u kom pravcu ide stvaranje Hamida Isljamija, kazao je književnik i direktor Doma kulture “Gračanica“ Živojin Rakočević.
“Mi smo na Kosovu i Metohiji opterećeni velikim temama, krupnim rečima, ozbiljnim trenutkom koji je zastrašujuć. A malo nas se dotaklo prirode, kao što je to uradio Hamid Isljami, e ta činjenica mu omogućava da on ostvaruje nove odnose, da on u svetu prirode gleda tehnologiju smrti, čekanja bombe, svetlosni trenutak lokalne nesreće i političkog bezizlaza, to rešava ta velika monomentalna prirodna struktura“, kazao je Rakočević.
Pesnik iz Valjeva i veliki prijatelj Hamida Isljamija Aca Vidić je kroz suze pričao o trenutku kada mu je Isljami rekao da ima rukopis iz 1998. godne koji želi da objavi, ali nažalost za života nije stigao da to uradi.
“Ovo je svečana prlika da jednog pesnika takvog kova vratimo u život, da njegov duh, njegovu poeziju vratimo u život. On živi sa nama, na svoj način, u svom obliku, i ovo je način da ga nikda ne zaboravimo“ .
Književni čas je bio propraćen pesmama iz zbirke poezije Hamida Isljamija, a koje su recitovali unuci pokojnog pisca.
Među prisutnima na književnom času posvećenom Hamidu Isljamiju pored najbliže porodice, prisustvovalo je i veliki broj prijatelja i poštovalaca Isljamijevog rada.
Sinu pokojnog Isljamija, Selmiru Isljamiju je ovo prva promocija njegovog oca na kojoj prisustvuje, iz razloga što već petnaest godina živi u inostranstvu.
“Nadam se da će se ovo nastaviti, i da će kroz poeziju moj otac živeti, kao što sa nama živi u našim srcima. Potrudiću se da se nikada ne zaboravi sve ono što je uradio za Goru, i da se to proširi i nastavi“, kazao je Selmir isljami.
Rođak hamida isljamija Zećir Zurapi kaže da je Isljami vizionarski sve predvideo.
“Šole je vizionarski pre mnogo godina predvideo šta će se desiti sa njegovim narodom, i zbog toga je počeo da piše na svom maternjem (goranskom) jeziku, jer je prvi svatio da će ovu malu etničku zajednicu, u ovim burnim vremenima, mnogi pokušati svojatati i asimilovati. On je hteo i uspeo da dokaže da Goranci nisu ’tikva bez korena’ koju svako može iščupati i presaditi na drugom mestu“, istakao je Zurapi.
Isljami je iza sebe ostavio deset knjiga: zbirke pesama„Počivalište“ 1990., „Među nas i vo nas“ 1993., „Devojka na konju“ 1995., „Pisma iz Gore“, „Ogledalo ot kamen“ 1997., „Nibet Gori“ 1997., i „Abdes duše“ 2000. Napisao je bajku „Nebo“, dramu „Jusuf i Džemilja“ 1995., i zbirku priča „Dolapče“.
