„Žuti autobus“ je premijerno prikazan u Domu kulture u Gračanici. Ideju da napravi ovaj dokumentarni film autorka je pronašla, kako kaže, u “životu koji pulsira”.
“Žuti autobusi su krvotok u ovom regionu jer ljudi, zahvaljujući njima, cirkulišu iz mesta u mesto, đaci su svakoga dana na časovima i možemo samo zamisliti kako bi se život odvijao kad ne bi bilo tih autobusa. To je bila moja duboka impresija, onda sam tragala i sastavila tu priču“, ističe Todić Vuličević.
Žuti autobusi su značajnu ulogu odigrali i u formiranju srednjoškolskog obrazovanja, istakao je direktor Gimnazije u Lapljem Selu Dejan Denić.
“Uloga đačkog, odnosno, žutog autobusa sada je veoma bitna da se održi nastavni proces u novonastalim uslovima. Bez obzira što smo 1999. godine primorani da funkcionišemo na mnogo manjem prostoru, trebalo je smisliti i naći načina da se obezbedi prevoz za naše učenike, kako srednjih, tako i osnovnih škola. Zbog toga su žuti autobusi stigli na Kosovo, kako bi se našim učenicima omogućio odlazak do škola“, kazao je Denić.
Novinarka Jasmina Stojković kazala je da su osim dece, vozača i autmehaničara, najveći heroji u filmu žuti autobusi.
“Ja sam stekla utisak da je tu najveći heroj i najveći junak upravo taj žuti autobus. Radin glas daje dodatno bogastvo svemu o čemu govori. Taj žuti autobus se na kraju doživi kao nešto što je živo, a ne stvar, mašina, koja služi samo za prevoz đaka“, kazala je Stojkovićeva.
Jedan od aktera u filmu, vozač Milorad Arsić kazao je da je za njega najbitnije da se učenici prevezu bezbedno i na vreme stignu u školu.
“Da nije žutih autobusa, deca niikako ne bi mogla da dolaze na vreme u školu. Kombi je mali, tako da ne bilo mesta za svu decu“, kazao je Arsić.
U Arsićevom autobusu radio radi neprestano. Na taj način, kako kaže, uveseljava i sebe i decu.
“Sad mi se nešto radio pokvario. Moram da nabavim drugi. Deca vole da pevaju“, dodao je.
Žuti, školski autobusi su od 1999. godine više puta bili na meti napadača, kamenovani su, a bilo je slučajeva da su njihovi vozači morali da izbegavaju i nagazne mine. Uprkos tome, u njima se svakodnevno prevoze učenici iz 22 sela, „putuju“ u više termina, prelazeći dnevno 1.036 kilometara.
