Darko Tanasković je, gostujući u emisiji Sedmica, rekao da je prijem Kosova i Metohije strateški cilj vlasti u Prištini i njihovih međunarodnih pokrovitelja.
„To bi onda podrazumevalo ponavljanje, možda u nešto drugačijim okolnostima, svega što smo prošli u Parizu 2015. i 2017. godine, gde je u centru pažnje svakako i naše kulturno nasleđe, ali ne samo ono. To je političko pitanje, može li se obezbediti dovoljan broj glasova, da, uprkos svemu, KiM bude primljeno u Unesko. Moj je utisak i procena da, kad bi danas taj zahtev bio podnet, sigurno Kosovo ne bi moglo da dobije dvotrećinsku većinu na Generalnom zasedanju Unesko“, objasnio je Tanasković.
Naglašava da je srpska baština na Kosovu i Metohiji, iako je pod zaštitom Uneska, i dalje u opasnosti, a da je jasno da je ugrožavaju oni koji tamo sprovode vlast, s obzirom na to da Srbija nema mogućnost da deluje na terenu.
„Tu dolazimo do apsurdne situacije da se neke države, iz čisto političkih razloga, zalažu za to da KiM uđe u međunarodnu instituciju kulture i baštine, iako znaju da je srpska kulturna baština i srpski narod tamo ugrožen, a glasali su za to da naša baština bude na listi zaštite Uneska. To su dvostruki standardi“, rekao je Tanasković.
Objašnjava da je jedna od tendencija da se na prostoru Kosova i Metohije zatre svaki trag srpskog viševekovnog prisustva, o čemu, kaže, svedoči srpska materijalna baština, koja ima univerzalnu vrednost.
„Pojednostavljeno rečeno, oni koji nastoje da kažu da je Kosovo njihovo, a ne srpsko i da srpsko nikada nije ni bilo, veoma bi voleli da ta kulturna baština uopšte ne postoji, kao što bi, usuđujem se reći, neki u Crnoj Gori voleli da Njegoš ne postoji“, rekao je nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku.
Ukazuje da će Priština nastaviti da vrši pritisak na monaške zajednice i da administrativnim smicalicama otežava život sveštenstvu i vernicima.
„Kad to već postoji i kad ima univerzalnu vrednost i kad oni pred očima sveta ne mogu to da unište, jer nije uništeno ni za vreme osmanskog carstva, vlast u Prištini pribegava opasnijem modelu“, napominje Tanasković.
Objašnjava da je u pitanju nastojanje da se izgradi novi identitet Kosova, koji ustvari nikada nije postojao, jedan sintetički neoidentitet i tu počinju pretenzije da, napominje, preko istorijskih falsifikata srpsko postane „kosovsko“.
„U naučnoj zajednici to ne može da prođe. Međutim, u sferi paralelne realnosti koju stvara politika i konkretne moći na terenu, na ovom polju može biti zloupoterba i to je potencijalno veća opasnost od fizičkog uništavanja baštine“, upozorio je Tanasković.
