Poslednjih godina, mladi Srbi sa Kosova sve više napuštaju svoj rodni kraj u potrazi za boljim obrazovanjem, poslom i uslovima života, pa odlaze u centralnu Srbiju ili inostranstvo. Ovaj podatak potvrđuje i najnovije istraživanje Mreže za građanski aktivizam.
Predstavnici organizacije smatraju da se o temi migracije nedovoljno govori u javnosti i da je to glavni povod za njihovo istraživanje i današnju konferenciju.
„Kada su u pitanju studenti, u najvećem broju slučajeva, i bez obzira da li trenutno studiraju u Mitrovici ili u gradovima centralne Srbije, oni ne planiraju da svoj život nastave u Gračanici i okolini, što je poražavajuća činjenica. Razlozi za to su neizvesna situacija, loša bezbednosna situacija, ali na prvom mestu su naveli to što ne mogu da se zaposle ovde“, kaže Ivan Todorović iz Mreže za građanski aktivizam.
Oni koji su ostali na Kosovu i koji tu planiraju da žive i u budućnosti veruju da promena političke i ekonomske situacije može doprineti da se mladi zadrže na Kosovu.
„Bezbednost je jako bitan faktor. Svako želi da se oseća sigurnim. Definitivno je da će mladi dati mnogo više energije i mnogo više uložiti truda u stvaranje novog i boljeg društva u nekim sigurnijim sredinama nego u napetim sredinama kakva je ova“, kaže Petar Đorđević iz Gračanice.
„Za mlade ljude može da postoji budućnost ako se ozbiljnije posvete svom obrazovanju, ako ozbiljnije veruju u to da nešto mogu da promene ovde, ali ono što je stvarno zabrinjavajuće jeste to da i ti mladi ljudi se nekako vrlo lako mire sa tom činjenicom da ništa ne mogu da promene i traže izlaz odavde“, kaže Ivan Nikolić iz Gračanice.
Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu za privredu Srbije smatra da je najveća odgovornost za odlazak Srba sa Kosova na albanskoj političkoj eliti. Stojanović veruje da je iseljavanju doprineli i događaji, poput hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i primena sile nad predstavnicima Srba u kosovskim institucijama u martu ove godine na skupu u Kosovskoj Mitrovici.
„Institucije u Prištini imaju apsolutno instrumente na ovom prostoru. To je činjenica. Kako može odgovornost da ima neko ko ima manje instrumenta vlasti?“, pitao je Stojanović. Međutim, nepoznat je podatak da li je i koliko mladih Srba napustilo Kosovo zbog ovog događaja.
Ipak, na pitanje, koliku odogovornost za iseljavanje mladih imaju predstavnici srpske političke elite i kako na njih utiču česte poruke vlasti o razgraničenju, kao i kakve bi posledice izazvale takvo rešenje, Branimir Stojanović kaže:
„Kakve bi posledice mogle da budu ja to ne bih mogao da procenjujem ali sigurno je da nema previše, ako uopšte ima dobrih rešenja na stolu. Ja sam jedan od onih koji misli da treba dalje da se priča o tehničkim stvarima u dijalogu, da treba da se sprovede ono što je dogovoreno u Briselu, da treba da se formira ZSO, da se normalizuje život koliko je to moguće“.
Sa Stojanovićem se ne slaže Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog foruma koji ističe da su priče o razgraničenju pogubne za Srbe južno od Ibra.
„To su neodgovorne izjave koje su štetne i zato smatram da treba otvoreno reći – treba se suprotstaviti tom razgraničenju. Niko od nas ne treba da podrži razgraničenje. To nije rešenje. A mi trebamo da se suprotstavimo politici koja nudi razgraničenje jer to razgraničenje će konačno očistiti ovaj naš narod ispod Ibra“, veruje Trajković.
Iz Opštine Gračanica podsećaju da je najveća migracija zabeležena 1999. i 2004. godine, ali da je ona prisutna i danas. Saša Danić, zamenik gradonačelnika Gračanice kaže da ova lokalna samouprava čini sve kako bi se zadržalo stanovništvo.
„Glavni cilj sadašnjeg rukovodstva jeste opstanak i ostanak stanovništva na svojoj teritoriji i stvaranje boljih uslova za život i rad. Rukovođeni ovim principom uspeli smo da samo za godinu dana zbrinemo 36 porodica u Lapljem Selu i Suvom Dolu“, kaže Danić i najvljuje nove projekte, poput izgradnju nove zgrade KBC u Gračanici i Ambulante u Ugljaru.
Iako sa centralnog Kosova najviše odlaze srednjoškolci i studenti, u osnovnim školama na teritoriji Opštine Gračanica je slika malo drugačija. Direktor OŠ „Miladin Mitić“, Ljubiša Karadžić kaže da je situacija u Lapljem Selu i Gračanici bolja nego u drugim selima ove opštine.
„U ovim školama broj učenika raste. Mislim na „Kralj Milutin“, „Knez Lazar“ i „Miladin Mitić“ samo u Lapljem Selu. To nije slučaj u Preocu i Čaglavici. Osnovne škole koje funkcionišu u Lepini, Ugljaru i „Braća Aksić“ u Lipljanu imaju tendenciju pada broja učenika“, kazao je Karadžić.
Uprkos teškim uslovima života i neizvesnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji, današnji sagovornici uveravaju da svoju i budućnost svoje dece vide na Kosovu.
