Na konstitutivnoj sednici novog Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije, održanoj juče u Francuskoj 7 u Beogradu, jednoglasno je za predsednika izabran Milovan Vitezović, a za potpredsednike, pored Novice Sovrlića, izabran je i Selimir Radulović. Uz dva uzdržana glasa, za Vitezovićevog zamenika izabran je Miloš Janković.
Budući da ovdašnji književni stvaraoci pripadaju srpskom književnom korpusu, i da su po mišljenju Sovrlića neopravdano skrajnuti, njegova uloga u rukovodstvu UKS-a sigurno će na izvestan način omogućiti lakši pristup književnika sa ovih prostora, ali svakako i dobar put za afirmaciju mladih pisaca.
“Usudio bih se da citiram Slobodana Rakitića ‘da će srpska književnost na KiM tek sa protokom vremena dobiti na značaju’, a to bi moglo i da se tumači da i mi sami moramo da se malo izborimo za naš status, a imamo šta i da pokažemo i Srbiji i svetu”, kaže Sovrlić.
Kada su u pitanju sledeći koraci UKS-a, Sovrlić otkriva tek neke detalje.
„Sve ide ustaljenim tokom – sednice, sastanci… Ima mnogo toga što smo se dogovorili, što je pozitivno za naše pisce, i dosad su nas uvažavali, ali odsad će svakako malo više. Biće tih književnih timova koji će biti sastavljeni od pisaca sa ovih prostora…“
Inače, Udruženje književnika Srbije najstarija je i najveća književnička organizacija u zemlji. Najpre se zvalo Srpsko književničko društvo. Osnovano je 1905. godine. Simo Matavulj je bio prvi predsednik, Jovan Skerlić sekretar, a među prvim članovima su Aleksa Šantić i Jovan Dučić. Posle kraćeg zastoja u radu, obnovljeno je 1911. godine kao Društvo srpskih književnika, a za predsednika je izabran Borisav Stanković. Posle Prvog svetskog rata ubrzo je obnovilo rad kao Udruženje srpskih književnika i vodio ga je Branislav Nušić. Posle Drugog svetskog rata ponelo je ime najpribližnije današnjem – Udruženje književnika Narodne Republike Srbije. Predsednik tog obnovljenog Udruženja bila je Isidora Sekulić.
Udruženje književnika Srbije i kasnije su vodili najistaknutiji srpski pisci – Ivo Andrić, Veljko Petrović, Jovan Popović, Dušan Matić, Risto Tošović, Dragan M. Jeremić, Zoran Gluščević, Ivan V. Lalić, Matija Bećković, Aleksandar Petrov, Miodrag Bulatović, Jovan Hristić, Slobodan Rakitić, Srba Ignjatović, a danas ga vodi Radomir Andrić. Svojevremeno je Udruženje književnika Srbije bilo među najaktivnijim članovima Saveza pisaca Jugoslavije.
Ovo udruženje danas broji više od 1.500 članova.
Novica Sovrlić je i predsednik Društva književnika Kosova i Metohije. Rođen je 1956. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde i danas živi i radi. Objavio je zbirke pesama „Zemlja stričeva“ (Prosveta, Beograd 1997), „Nisi ista“ (NIP Vranjske knjige), „Čitac“ (Gradac, Raška 2004) i „Gavranov poljubac“ (UKS-DKKiM, Beograd-K.Mitrovica 2016), kao i zbirku pripovedaka „Jelisavetin lakat“ (NIP Panorama, Priština-K. Mitrovica, 2010). Nedavno je predstavio i novu knjigu “Zlato Zvečana”.
Zastupljen je u više zbornika i antologija savremene srpske poezije. Pesme su mu prevođene na poljski, češki, švedski, rumunski, engleski i francuski jezik.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, između ostalih i Zlatne značke KPZ Republike Srbije za doprinos u kulturi (2002). Poslednja u nizu nagrada, „Zlatni Orfej“ dodeljena mu je u maju 2017. godine, u Frankfurtu – njegova pesnička zbirka „Gavranov poljubac“ proglašena je za najbolje poetsko ostvarenje u okviru takmičarskog programa 22. majskih susreta pisaca iz dijaspore i Srbije.
