Ukoliko Skupština Kosova usvoji predlog Samoopredeljenja o izmenama Krivičnog zakona, to bi u praksi značilo omogućavanje suđenja u odsustvu licima osumnjičenim da su počinili ratne zločine.
Namera predlagača izmene ovog zakona je, kako za RTV Kim objašnjava poslanik Samoopredeljenja Sami Kurteši, da se ne dozvoli da ratni zločinci izbegnu odgovarajuće presude.
„Mi smo gledali na to pitanje iz ugla žrtava, a ne iz ugla počinilaca. Nismo imali nijednog jedinog argumenta zašto se ovaj predlog ne bi usvojio. Najveći problem jeste to što se radi o licima koja se sada nalaze u Srbiji i pravosudni organi Republike Kosovo i Republike Srbije ne sarađuju u tom smislu“, kaže Kurteši.
Međutim, bez obzira na zadovoljenje emotivnih potreba Samoopredeljenja, utvrđeno je da bi se omogućenjem suđenja za ratne zločine licima u odsustvu prekšila Evrpska konvencija za ljudska prava, ali i domaći zakoni, upozoravaju u nevladinoj organizaciji „Aktiv“. Najveći problem u ovom predlogu je nemogućnost da se osumnjičenom omogući pravično suđenje, odnosno iznošenje odbrane, kaže Miodrag Milićević.
„Problem je što neko ko je danas raseljeno lice, koje je sa ovog prostora, a živi negde u centralnoj Srbiji, biva predmet određene optužnice za ratne zločine, a da pritom nema uopšte nikakavih informacija o postojanju iste“, kaže Milićević, direktor nevladine organizacije „Aktiv“ koja je radila analizu ovog predloga.
Istovremeno, advokat Živojin Jokanović se pita zbog čega se ova odredba zakona vraća u okvire kosovskog pravosuđa nakon što je 2004. godine ona izbačena iz Krivičnog zakona i ne primenjuje se više od 14 godina.
Sada ga, kaže, brinu politički motivi, moguće zloupotrebe a najviše postojanje „tajnih spiskova“ o Srbima koji su navodno počinili zločine. „Ko su ti ljudi i ko ih je stavio na spisak, to niko ne zna“, kaže Jokanović.
„Mnogi razlozi me navode na sumnju da bi sad mogli da prozovemo jedno stotinak Srba. Sigurno je da će selektovati malo uglednije Srbe, koji neće moći za narednih 15, 20 ili ne znam koliko godina da se pojave na Kosovu. Normalno, to će povući njihove porodice i onemogućiti ili obeshrabriti eventualni povratak tih privremeno raseljenih Srba“, kaže advokat.
Zabrinutost sa Jokanovićem deli i Miodrag Milićević, podsećajući na brojne slučajeve hapšenja raseljenih lica tokom posete Kosovu.
„Imali smo tokom prošle godine više hapšenja potencijalnih povratnika ili privremeno raseljenih lica koja borave u Srbiji, a koja su bila, faktički, u poseti na Kosovu. Videlo se da su ti ljudi potpuno nevino optuženi i da takva praksa kreiranja nekih spiskova na osnovu određenih informacija, za koje se ispostavilo da nisu tačne, u ovom slučaju znači dodatni teret i pritisak na one viđenije ljude koji nemaju pristup informacijama zbog nepostojanja saradnje između pravosudnih organa“, kaže Milićević.
Poslednji primer hapšenja navodnog osumnjičenog za ratne zločine na Kosovu viđen je u subotu. Na prelazu Jarinje, pod sumnjom da je počinio ratni zločin, uhapšen je Zoran Đorđević, raseljeno lice iz Peći.
Kurteši međutim, negira da je ovaj zakon uperen protiv Srba.
„Zakon je na tri jezika, albanskom, engleskom, srpskom, ali da je zakon namenjen protiv nekoga, ja to sa mojim naočarima ne vidim. Oni to sigurno vide. Mi imamo dokaza protiv određenih ljudi, tačna imena, mesta i vreme kada se zločin desio i mi, zapravo, tražimo da to bude jedan zakon za sve“, kaže Kurteši.
Izmeni zakona o Krivičnom postupku kojim se omogućava suđenje u odsustvu za ratne zločine protivi se i kosovski Fond za humanitarno pravo. Uprkos tome, Bekim Bljakaj kaže da se boji da će ovaj predlog biti usvojen u Skupštini Kosova.
„Ja verujem da se ovome niko neće usprotiviti, da će ovaj zakon proći i da ćemo uskoro imati predmete gde se sudi u odsustvu. Nažalost, to će dalje opteretiti pravosuđe ovde. On (zakon) nije izričito namenjen srpskoj zajednici, ali zapravo očito je da će se to desiti“, kaže Bljakaj.
Zabrinjavajuće je i što šira javnost na Kosovu ne zna gotovo ništa o predlogu pokreta Samoopredeljenje, niti je upućena u detalje izmene Krivičnog zakona. Detalje iz nacrta zakona kojim se predviđa omogućavanje suđenja za ratne zločine licima u odsustvu ne zna ni stučna javnost, tvrdi advokat Jokanović.
