“ZSO je telo lokalne zajednice i treba da se bavi lokalnim temama, a ne može da ima državne nadležnosti. To stoji i u dogovoru. U Srbiji postoje težnje da ZSO ima izvršni mandat, što je nemoguće”, poručila je ona na diskusiji “Prijatelja Kosova”.
U dijalogu Beograda i Prištine napravljen je napredak, ali je on i dalje suviše mali i mora biti brži, ocenila je Lunaček.
Lunaček je rekla da ima utisak da Srpska lista, koja je sada deo kosovske vlade, neguje tešnje veze sa Beogradom nego što su raniji srpski članovi prištinske vlade imali. To, prema njenim rečima, pravi problem.
Kao primer je navela da je nedavno jedan član kosovske skupštine preko Beograda, umesto preko Ambasade Kosova u Briselu, pokušao da usposatvi kontakt s njom, što se mora promeniti.
U novoj kosovskoj vladi, kako konstatuje, postoji veća spremnost prilaženja Srbima, što je veoma bitno.
Ona se osvrnula i na problem zemalja članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, dodajući da je najtvrđa u tome Španija.
“Činjenica da još pet zemalja nije priznalo Kosovo jeste nešto što me nervira i što je apsurdno. Kada sa Špancima razgovaram oni meni kažu da su zabrinuti da bi način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije mogao da se odrazi i na Kataloniju. Međutim, nijedna demokratska vlada od Franka u Španiji nije radila Kataloncima ono što je Slobodan Milošević radio Albancima na Kosovu”, naglasila je Lunaček.
Kada je reč o ostale četiri zemlje, posebno o Slovačkoj i Grčkoj, Lunaček je rekla da one imaju “interesantan stav”, jer imaju ambasade u Prištini, izdaju šengenske vize u kosovske pasoše, a ujedno postoji i razmena poslanika i ministara.
Ona je ukazala da je 111 zemalja članica UN priznalo Kosovo, a da je za članstvo potrebna preporuka Saveta bezbednosti što je teško zbog Kine i Rusije.
“Bilo pokušaja preko Unesko da se uđe. Međutim Srbija ima veoma snažnu diplomatsku službu. Ukoliko se bude preduzeo novi pokušaj, na primer za članstvo u Savet Evrope, on treba da bude dobro isplaniran”, kaže Lunačekova.
Kada je reč o viznoj liberalizaciji, ona je podsetila da je Kosovo ispunilo 95 od 97 uslova, među kojima je zahtev za više presuda za korupciju i organizovani kriminal, kao i sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom.
S tim u vezi je Lunaček apelovala na kosovske političare da ratifikuju sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, jer ako to ne učine biće nemoguće dobiti viznu liberlaizaciju.
Takođe je kazala, odgovarajući na pitanej prisutnih da li međunarodna zajednica može izvršiti pritisak na srpske i kosovske vlasti, da se međuanrodnih uticaj treba smanjiti kako bi vlasti preuzele odgovornost i izbeglo se da se odgovornost prebaci na druge.
Poslanik Narodne partije Austrije u Skupštini pokrajine Donja Austrija i predsednik Austrijsko-kosovskog društva Lukas Mandl, na kraju je istakao da bi trebalo osigurati da Srbija u EU može ući tek po priznavanju nezavisnosti Kosova.
