Reč je o poternicama koje su raspisane za osumnjičenima protiv kojih je istraga u toku, kao i za licima protiv kojih je istraga u prekidu, a koje će biti nastavljena nakon privođenja osumnjičenih, kao što je, na primer, slučaj istrage protiv Ramuša Haradinaja.
„Javnim objavljivanjem imena osumnjičenih te poternice bi izgubile smisao, jer osumnjičeni sigurno ne bi rizikovao da bude uhapšen“, kaže za Tanjug izvor upućen u rad istražnih insitutucija, kako srpskih tako i kosovskih.
S druge strane, kako kaže Tanjugov izvor, kosovske poternice koje se raspisuju po nalogu tamošnjeg pravosuđa, među njima i najnovijih 57 naloga za hapšenje Srba, relevantne su samo za teritoriju Kosova, jer ono nije članica Interpola.
Bez uključivanja UNMIK-a ili Euleksa, koji bi urgirali kod Evropola ili Interpola za međunarodno dejstvo tih naloga za hapšenje, oni su delotvorni samo na teritoriji Kosova.
Euleks je juče saopštio da nije postupao u slučaju izdavanja „57 lokalnih i međunarodnih naloga za hapšenje Srba“.
Ipak, kako kaže Tanjugov izvor, nalozi kosovskih institucija za hapšenje mogli bi da imaju međunarodno dejstvo, ukoliko Priština s nekom državom ima biletaralni sporazum kojim je to pitanje regulisano.
