Odgovore na pitanja dalo je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine koje vodi istragu protiv Haradinaja zbog sumnje da je počinio ratne zločine na Kosovu i Metohiji.
Apelacioni sud u Komlaru je početkom meseca tražio da mu se do kraja marta dostave pojašnjenja zakonskih odredbi koje se odnose na dela za koja se Haradinaj tereti u Srbiji, budući da je za 6. april zakazan nastavak rasprave o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja.
Jedno od pitanja francuskog suda bilo je kog datuma je u krivično pravo Srbije unet član 142, stav 1, Krivičnog zakonika Srbije, koji predviđa kažnjavanje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
Takođe, pitanje je i da li su odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči.
Sud u Kolmaru se, pored ostalog, interesovao i koje su maksimalne kazne predviđene za to delo i da li odredbe sprskog zakona omogućavaju gonjenje za dela za koja se tereti Haradinaj, te koje pravne odredbe važe za zastarevanje krivičnih dela u srpskom pravu.
U tužilaštvu nisu želeli da komentarišu pitanja francuskog suda.
Beogradski advokat Dragan Palibrk, koji godinama brani optužene za ratne zločine na teritori bivše Jugoslavije, u izjavi za Tanjug je naveo da je krivično delo ratnih zločina protiv civilnog stanovništva bilo je propisano još Saveznim zakonom SFRJ, dok je danas predviđeno Krivičnim zakonikom Srbije.
„I Unmikovi međunarodni sudovi na Kosovu i Metohiji kada su sudili Srbima, sudili su upravo po tom zakonu i po tom članu, pa je logično da po njemu može da se sudi i Haradinaju“, naveo je Palibrk ukazujući na konkretan slučaj u kojem je bio branilac optuženog Miloša Jokića.
Što se tiče pitanja francuskog suda, da li su odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči, beogradski advokat je napomenuo da jesu, upravo zbog toga što taj član nije nikada ni prestao da važi.
Zaprećena kazna za to delo je, minimum pet, a maksimalno 20 godina zatvora, naveo je advokat.
On je dodao da je u određenim slučajevima zakon predvideo mogućnost posebnog ublažavanja kazne do dve godine zatvora.
Kada je u pitanju zastarelost krivičnog gonjenja ratni zločini, za razliku od svih ostalih krivičnih dela, nikad ne mogu zastare ni po srpskom niti međunarodnom pravu.
Francuski sud je u dva navrata odlagao odluku o zahtevu, odnosno davanje mišljenja povodom zahteva Srbije za izručenje Haradinaja.
Apelacioni sud u Kolmaru ima zadatak da utvrdi ispunjenost uslova za izručenje koje predviđa Evropska konvencija o ekstradiciji, koja ne oročava donošenje odluke, dok se postupak odlučivanja tog suda vodi u skladu sa procesnim zakonima Francuske.
Ukoliko Apelacioni sud u Kolmaru da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, izručenje Haradinaja neće biti moguće.
Posle toga, Haradinaj će biti slobodan da napusti Francusku, a Srbija ne bi imala pravo da se žali na odluku.
Ukoliko pak Apelacioni sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za izručenje Haradinaja, konačnu odluku o izručenju doneće francuska vlada, navela je portparolka suda u Kolmaru Sandra Di Rosa u ranijoj izjavi za Tanjug.
Haradinaj, nekadašnji vođa OVK a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici za na zahtev Srbije.
Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KIM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
