Prema njenim rečima, ono što je bilo sporno je dužina kazne koja može da se izrekne s obzirom na to da je ranije krivično zakonodavstvo za zločin protiv čovečnosti predviđalo kaznu do 20 godina zatvora, dok je kasnije ta kazna izmenjena i postoji mogućnost izricanja kazne od 30 do 40 godina zatvora.
„Postavlja se pitanje koji je krivični zakon važio u vreme izvršenja dela koja se Ramušu Haradinaju stavljaju na teret, odnosno da li postoji blaži zakon koji se treba primeniti, tako da smo dostavili izvode svih zakonskih odredbi koje su važile od 1999. go danas, kako Krivičnog zakonika tako i Zakona o krivičnom postupku“, rekla je Kuburovićeva novinarima.
Napomenula je da će nadležni organi oceniti šta će u konkretnom slučaju da primene, kao i da veruje da su poslati odgovori već stigli u francuski sud u Kolmaru.
Ministarstvo pravde Srbije je u petak poslalo odgovore na dodatna pitanja sudu u francuskom gradu Kolmaru.
Odgovore na pitanja dalo je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine koje vodi istragu protiv Haradinaja zbog sumnje da je počinio ratne zločine na Kosovu i Metohiji.
Apelacioni sud u Komlaru je početkom meseca tražio da mu se do kraja marta dostave pojašnjenja zakonskih odredbi koje se odnose na dela za koja se Haradinaj tereti u Srbiji, budući da je za 6. april zakazan nastavak rasprave o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja.
Francuski sud je u dva navrata odlagao odluku o zahtevu, odnosno davanje mišljenja povodom zahteva Srbije za izručenje Haradinaja.
Apelacioni sud u Kolmaru ima zadatak da utvrdi ispunjenost uslova za izručenje koje predviđa Evropska konvencija o ekstradiciji, koja ne oročava donošenje odluke, dok se postupak odlučivanja tog suda vodi u skladu sa procesnim zakonima Francuske.
Haradinaj, nekadašnji vođa OVK, a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici za na zahtev Srbije.
Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KiM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
