Marko Đurić je naveo da se u proteklom periodu načinjen veliki broj dogovora, ali da je Priština ukinula zvaničnika u administraciji zaduženog za implementaciju.
„Mesecima nemamo partnera za dijalog i implementaciju. Sada visimo u vazduhu i zavisimo od njihove milosti da imenuju nekoga ko će se baviti time“, rekao je Đurić.
Na opasku moderatora da to ne mora da bude problem, jer i „Amerika nema ministra za kulturu ali ipak ima kulturu“, Đurić kaže: „Kosovo nije Amerika.“
On je istakao da je vreme da u traganju za rešenjem počne da se uzima u obzir šta Albanci i Srbi na KiM žele.
„Nisam siguran da smo u prethodnim godinama to pojednako i za Srbe i za Albance uzimali u obzir, u vreme bivše Jugoslavije Srbi sigurno nisu bili konsultovani a ta, loša, praksa postoji i danas“, naveo je on.
On ukazuje i da za „Srbe KiM predstavlja autonomnu pokrajinu“, za Albance i deo sveta nezavisna država, ali dodaje da stanovništvo na KiM nije zadovoljno stanjem i statusom i da jedan veliki broj Albanca želi da bude deo neke druge državne organizacije, na primer tzv. velike Albanije, dok Srbi žele da KiM ostane deo Srbije.
„Malo je onih koji su srećni zbog situacije kakva je sada“, smatra on, dodajući i da je socijalno-ekonomska situacija vrlo loša.
Odgovarajući na pitanje moderatora šta je za njega normalnost na Kosovu, kaže da je to bolja ekonomija, više radnih mesta, manja nezaposlenost.
„Spremni smo da radimo sa Prištinom na tim ciljevima jer od toga koristi imaju obe strane. Normalnost znači ne baviti se statusom nego uslovima za bolji život običnih ljudi“, kaže Đurić.
On primećuje da nije siguran da se želje Albanaca završavaju sa proglašenjem nezavisnosti, a kao primer navodi to što je Albanija imenovala tri zvaničnika u svojoj administraciji, a koji su sa Kosova, kao i to što je kosovski predsednik Hašim Tači rekao da svi Albanci dobiju i pasoše Albanije.
„To jasno govori da ni najviši zvaničnici prištinske administarcije nisu zadovoljni svojim statusom kao građani“, dodao je on.
Komentarišući rekonstrukciju mosta u Mitrovici on se slaže da to treba da bude urađeno na obostrano prihvatljiv način, ali naglašava da je most za Srbe pre svega simbol straha jer je veliki broj incidenata i napada na njih došao u prethodnim godinama baš preko tog mosta.
Na pitanje da li za Vladu Srbije postoji još neki partner među Srbima na Kosovu osim Srpske liste, Đurić kaže da je njegovo mišljenje da Srbi na KiM mogu da postignu više samo ako deluju zajednički.
„Moj lični stav je da je to za njih pitanje opstanka. Da se ujedine i da imaju zajedničkog predstavnika u insistucijama gde predstavljaju manjinu. A Srpska lista treba da bude što inkluzivnija“, kaže on.
Arbin Gaši i Đurić o nazivu Kosovo i Metohija
Da su promene potrebne da bi se na Kosovu desila normalnost slaže se i Arbin Gaši, poslanik iz Demokratskog saveza Kosova, te navodi da su nam promene potrebne da bismo imali budućnost.
Međutim, kako kaže, treba nam konstruktivnost, a ne destruktivnost u pristupu.
„Neohodna nam je relaksacija odnosa i više sagovornika poput Dalibora Jevtića (takođe učesnika panela Srpske liste).
Tome, međutim, kako je primetio, neće doprineti to što Đurić kad govori o Kosovu uvek kaže „Kosovo i Metohija“, jer, kaže, Gaši, Kosovo ima oficijelni naziv, upitavši šta bi bilo kad bi on rekao „Beograd pašaluk“, „Smederevo – Sandžak“.
Odgovarajući na tu opasku, Đurić je pojasnio da je za Srbe Kosovo i Metohija više geografski pojam i termin te da ima posebno kulturno i istorijsko značenje za srpski narod.
„Gaši može kad dođe u Beograd, u kojem je, kako je sam prethodno rekao, prvi put i sviđa mu se, da naziva i Beograd i pašalukom i kako god mu drago. Ja tako nešto ne mogu da kažem u Prištini, jer poslednjih šest meseci nisam mogao ni da uđem tamo“, kazao je on.
Đurić je istakao da ako govorimo o uslovima za normalnost, to treba da proizađe iz onog šta misle albanska i srpska zajednica.
Založio se za intenzivniji dijalog, posebno nakon što je većina građana na Kosovu u junu glasala za lidere koju su 1999. bili ratni komandanti, a to, primetio je, znači da je stepen nacionalizma i dalje veoma visok, iako je međunarodna zajednica uložila mnogo u civilni sektor.
„To znači da treba da nastavimo još intenzivnije sa dijalogom ali da usmemo u obzir strahove i Srba i Albanaca. Situacija uopšte nije dobra. Sitaucija na terenu je veoma osetljiva i mi i moramo da budemo odgovorni i da vodimo društva ka pomirenju a ne ka konfliktu“, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog okupiće naciju kao bi se probme rešio na miran način, odnosno da se dođe do trajnog rešenja za Srbe i Albance ne samo na KiM već u celom regionu.
Na pitanje moderatora da li to znači da Beograd nema viziju i šta treba da bude na kraju tog dijaloga, Đurić kaže:
„Beograd ima viziju. Ali to ne treba da bude vizija jedne grupe političara ili jedne administracije već celog društva tako da ni Srbi ni Alabanci ne budu ultimativni gubitnici“
Jevtić: Potrebno je više rešenja, a manje politike
Zamenik kosovskog premijera Dalibor Jevtić kaže da treba ukazati na realnost, ako se govori o nomalizaciji odnosa, te da ona nije ista u svakom delu Kosova.
Srbi koji žive u južnom delu se, kaže, na dnevnom nivou suočavaju sa različitim problemima i to se dodaje, mora uzeti u obzir kada se govori o normalizaciji.
„Potrebno nam je više rešenja, a manje politike. Juče sam bio u Velikoj Hoči i tamo nismo razgovarali o politici već o turizmu i ekonomiji. To je njihov interes, da nađemo šansu da oni prodaju svoje proizvode“, rekao je Jevtić.
Govoreći o povratku Srba na Kosovo, Jevtić je ukazao da je njima hapšenjem Bogdana Mitrovića poslata loša poruka, dodajući da to mora da se promeni.
„Bogdan Mitrović je uhapšen samo zato sto je želeo da ode u svoju kuću u Suvoj Reci. To je vrlo loša poruka za sve ljude koji žele da se vrate. Ako želimo da dođemo do tačke ‘normalnosti’ moramo eliminisate takve poruke. Mnogi Albanci sa kojima sa razgovarao dele moje mišljenje“, rekao je on.
Glavna poruka koju je poslao bila je da život treba staviti iznad politike.
