Autor „Četiri ludila“ Miloš Latinović smatra da svaki pisac u stvaranju književnog dela vodi “borbu sa stilom“.
Ovu borbu opisuje kao večitu težnju književnog stvaraoca da napiše “lepu reč“ koja će biti prijemčiva svima koji je čitaju i literalno i istorijski tačna.
Roman „Četiri ludila“ govori o sudbinama umetnika koji su obeležili različite epohe ostavivši neizbrisiv trag u istoriji.
Latinović ističe da je pisajući ovu knjigu pokušao da dostigne “savršenstvo u književnom stilu“.
„Trudim se da ispričam svoje priče na najbolji mogući način. Hteo sam da ovo bude savršena knjiga što se stila tiče jer sam to dugovao ljudima o kojima sam pisao. „Četiri ludila su ustvari četiri priče“. Jedna recimo govori o Joci Saviću, čoveku koji je napravio veliku revoluciju u svetskom pozorištu“, kazao je autor knjige.
Latinović je autor zbirki priča, romana, knjiga eseja i desetak dramskih tekstova, kao i više od sto različitih književnih priloga. Dobitnik je ,između ostalog, priznanja „Stevan Pešić“ i Vitalove nagrade.
Direktor Narodnog pozorišta Priština Predrag Radonjić kaže da je saradnja sa „Bitef teatrom“ i njegovim direktorom izuzetno važna za opstanak kulturnog života u Gračanici.
„Latinović je intelektualac, čovek koji se sticajem okolnosti ili zaslugama našao na mestu direktora Bitef teatra. Ne mogu da odolim utisku da smo počastvovani pažnjom koju nam ovaj čovek pruža. Sve je to bitno za pozorište u Gračanici i uopšte za pitanje postojanja našeg kulturnog života. Privilegija je da čovek na takvom mestu ima osećaja za nas“, rekao je Radonjić.
Promociju knjige pratila je pozorišna predstava „Tri lica samoće“ u koprodukciji Bitef teatra iz Beograda i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Tekst ’Tri lica samoće’ posvećen je ženama okruženih ratom.
Miloš Latinović koji je radio dramaturgiju teksta navodi da glavne junakinje komada koje je uslovno nazvao „Tri žene“ personifikuju nemoć pojedinca pred najstrašnijim licem rata.
U predstavi igraju Mia Simonović, Sanja Mikitišin i Tanja Pjevac.
„Prvi put smo na Kosovu i sve ovo doživljavamo lično. Priča je univerzalna, ratna i mislim da se tiče svih zemalja u regionu. Govori o ženama, odnosno njihovom položaju u ratu i svim onim načinima na koje žene stradaju u ratu. One nisu klasične junakinje na koje smo navikli, imamo srpkinju u Zagrebu za vreme 1. svetskog rata i imamo ruskinju i mađaricu u Beogradu za vreme istog rata. Sve one imaju iste težnje i prošle su slične stvari“, kaže glumica Tanja Pjevac.
Komad „Tri lica samoće“ premijerno je izveden u Srpskom narodnom pozorištu u Novom sadu 6. marta, a u Bitef teatru 15. marta ove godine.
