„To će svakako imati posledice“, izjavio je Tači za bečki „Prese“, ne želeći međutim da kaže kakve bi to posledice mogle biti.
On je, ipak, kazao da neće biti direktnih kontramera srpskim političarima.
„Ponašanje Srbije prema meni će poslužiti kao primer kako ne treba da se ophodimo sa našim susedima“, dodao je Tači.
On je, istovremeno, izrazio iznenađenje što je zvanični Beograd bio protiv njegovog dolaska.
„Ministri kosovske vlade su posetili Srbiju, a bili su i visoki predstavnici Srbije na Kosovu, i takve posete više nisu nikakva vest“, naglasio je Tači, podsećajući da je nedavno bila i dvogodišnjica Briselskog sporazuma, te da je u okviru dijaloga stalno bilo susreta visokih predstavnika Beograda i Prištine u Briselu.
„Zašto onda nisu mogli dozvoliti moje putovanje u Beograd?“, upitao je on.
Tači kaže da odbijanje obezbeđivanja njegovog boravka u Beogradu, „pretnje njemu, kosovskom predstavniku u Beogradu, kao i organizatorima konferencije, pokazuju Srbiju koja je još uvek talac prošlosti i politike koja je vodila najstrašnijim tragedijama i patnjama“.
U vezi naloga za hapšenje koji i dalje postoji protiv njega, Tači je ukazao da su se, kada je on raspisan, sudovi više bavili politikom nego pravdom.
Tači je 11. jula 1997. osuđen u odsustvu pred Okružnim sudom u Prištini na 10 godina zatvora, a presudu je 12. marta 1999. godine potvrdio Vrhovni sud Srbije.
Oficir za vezu Beograda i Prištine Dejan Pavićević odgovorio je 20. aprila na zahtev prištinskih vlasti da Tači 24. aprila poseti Beograd, obavestivši da protiv njega postoji pravnosnažna sudska presuda i da bi bio izveden pred nadležni sud.
Tačija je u Beograd pozvala nevladina organizacija Omladinski odbor za obrazovanje, kao organizator skupa „Evropske integracije zapadnog Balkana – zajedno možemo bolje“ 24. aprila. Oni su, međutim, 20. aprila povukli taj poziv, tvrdeći da su to učinili pod pritiskom i pretnjama.
