Za obe strane dogovor je bio istorijski, a potpisali su ga nakon višemesečnih razgovora tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredstvo visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Zvaničnici EU ocenili su taj 19. april 2013. godine istorijskim danom za odnose Srbije i Kosova, ceo Zapadni Balkan i celu Evropu. Sporazum je bio i uslov za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom.
Ključna tačka tog sporazuma i najveći, kako je ocenjivano, uspeh dogovora – fomiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i dalje je samo slovo na papiru.
Zajednica srpskih opština bila je jedan od glavnih razloga zbog kojih je kosovska opozicija pola godine blokirala rad skupštine i organizovala proteste tokom kojih su bacani i molotovljevi kokteli na zgradu Vlade.
Takođe, opozicija je ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma tražila od Ustavnog suda Kosova koji je krajem decembra 2015. dao saglasnost da se nastavi osnivanje Zajednice, iako je utvrdjeno da odluka nije u poptunosti u skladu sa Ustavom.
Beogradski zvaničnici tvrde da je srpska strana ispunila sve obaveze iz Briselskog sporazuma, dok je na Prištini da ispuni prvih šest od 15 tačaka sporazuma, od kojih je prva osnivanje Zajednice srpskih opština.
Za razliku od Beograda, Priština tvrdi suprotno, pa je i Atifete Jahjaga početkom aprila tokom poslednje posete Briselu u ulozi predsednice Kosova zatražila da se akcenat stavi na primenu dogovora, čak i da to bude uslov za napredak Beograda na putu evrointegracija.
