Zbog visoke trave i rastinja Srbima koji su danas obišli groblje bilo teško da pronađu grobove i spomenike povaljane i polomljene po zemlji.
Liturgiju i pomen za sve znane i neznane upokojene Srbe u Orahovcu je služio paroh orahovački, otac Velja Stojković.
On je sa tridesetak Srba obišao i groblje u delu grada iz kojeg su Srbi proterani 1999. godine.
„Svako naše okupljanje ovde je i velika tuga, jer još uvek nema nekog pomaka u smislu popravke svega onog što je polomljeno i uništeno, ali mi kao ljudi, kao pravoslavni hrišćani, ne smemo da gubimo nadu. Ako budemo dolazili i ako se budemo okupljali, sigurno će veća nada biti. Neka je večni pokoj svima“.
Koviljka Banjac od 1999. godine živi u Kraljevu i danas je prvi put došla da obiđe grobove svojih upokojenih.
Spomenik na grobu njene majke je srušen, a otac je sahranjen u crkvenoj porti. Na njen poziv sveštenik je sišao i do novog dela groblja, na kojem su se Srbi sahranjivali 1997. godine, i odslužio pomen.
„Nema tog novca koji može da mi zameni ovo što sam danas doživela. Posle toliko vremena došla sam na grobove svojih najmilijih, zapalila im sveće, pomolila se za njihove duše. Osećam ogromnu bol u duši što je groblje u ovakvom stanju, a opet i neko olakšanje što sam bar na trenutak mogla da zastanem tu kraj groba svoje majke, i svih mojih koji su ovde sahranjeni“, rekla je Koviljka.
Tu su sahranjeni njen zet Predrag Vitošević, sestričina Milena, doktor Zvonko Grković sa sinom Srđanom i doktor Nikola Jovičić.
„Dan kada je iz orahovačke crkve izneto pet kovčega, bio je tragedija, ne samo za porodice postradalih, već i za ceo Orahovac. Dva lekara, koji su spašavali živote bolesnima u Orahovcu i okolini, stradala su zajedno, u istom danu, i to baš na dan Svetog Pantelejmona“, prisećala se Desanka Vučić koja je sa Koviljkom i još nekoliko Srba sišla do novog groblja.
Njihovi grobovi, kao i grobovi Cvetka Vitoševića, Danice skoković, Slaveta Vitoševića i još nekoliko izbeglica iz Hrvatske ostali su bez kamenog obeležja.
Na starom orahovačkom groblju Srbi se ne sahranjuju od 1998. godine. Prvih posleratnih godina Srbi iz bezbednosnih razloga nisu mogli da posećuju svoje groblje i svoje upokojene su počeli da sahranjuju u crkvenoj porti.
Poslednjih godina se groblje posećuje samo na zadušnice, a više stotina nadgrobnih spomenika koji su do 1999. godine obeležavali grobove Srba je srušeno, polomljeno, metalne ograde su odnete i prodate u staro gvožđe. Neki grobovi su čak i prekopavani i kosti izbacivane na površinu.
Da se skrnavljenje groblja i rušenje spomenika nastavlja, svedoče i činjenice da su nadgrobna obeležja na grobovima Anđelka Stankovića i Stane Radovanović polomljena. Oni su i jedini Orahovčani sahranjeni u poslednjih 17 godina na tom groblju.
