Knjiga govori o srpskom jeziku, njegovom položaju, nestajanju i današnjoj upotrebi na celoj teritoriji Kosova i Metohije, uključujući Goru, Janjevo, Letničku župu, govore muslimana u zaledju Prizrena, kao i srpski jezik kojim govore Albanci u Orahovcu.
Dr Sofija Miloradović sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti je istakla da je reč o „rastakanju i destrukciji srpskog jezika“ dodajući da smo „svedoci drastičnog smanjivanja teritorije jednog jezika kao i broja ljudi koji njime govore. Profesorka Reljić pokazuje i da podrška ovim destruktivnim procesima nad jednim jezikom dolazi i odande odakle bi trebalo da stigne pomoć za njegovo očuvanje“, kazala je Miloradovićeva.
Stanislav Stanković naveo je da je ovo „izuzetna i biserna knjiga, drugačija od rugih pošto je multidisciplinarna, pravo naučno remek-delo i svojevrsno kulturno dobro srpskog naroda“.
„Posebno su vredni zapisi sa porušenih srpskih grobalja po Metohiji. Mitra je često sama podizala i okretala te spomenike, zapisivala ispise, epitafe i imena. Takva terenska lingvistika zahteva celoga čoveka. Mnogo je takvih poduhvata sabrano u ovoj knjizi. Da pripadamo nekom srećnijem narodu i kulturi profesorka Reljić bi dobila najviša nacionalna priznanja za njen rad“, naveo je Stanković.
Književnik i novinar Živojin Rakočević istakao je zadovoljstvo što promociji prisustvuju i pojedini nastavnici srpskog jezika u Gračanici budući da ova knjiga, po njegovim rečima, uslovno predstavlja „borbeni priručnik za njegovo očuvanje“.
„Ona nam daje upustvo kako da sačuvamo i naš normirani književni jezik i naše lokalne dijalekte od kosovskog administrativnog pritiska, represivnog aparata i zlih namera. Ovo, na žalost, nije završena knjiga jer je ovi negativni procesi neprestano dopisuju, što na kraju dovodi do pitanja identiteta i njegovog potiranja“, rekao je Rakočević.
Autorka knjige navela je da bi ovu knjigu trebalo da prati još jedan tom, a to su „priče sa terena o tome kako je ona nastajala“.„Trud posvećen njenom nastanku nebitan je u odnosu na muku onih o kojima govori. U najteže vreme meni se dalo da obiđem celo Kosovo i Metohiju i prikupim građu za nju. Stradao je i strada srpski jezik i u Hrvatskoj, i u Bosni, i u Crnoj Gori i drugde, ali je najviše postradao na svom izvorištu, u svojoj matičnoj zemlji, na Kosovu i Metohiji“, navela je Reljićeva.
I autorka i prikazivači ove knjige naglasilu su da je nedopustivo da ovakvi poduhvati budu zasnovani na entuzijazmu pojedinaca i da je neophodno da se država sistemski uključi i brigu o jeziku i identitetu. Knjiga „Srpski jezik na Kosovu i Metohiji danas“ izašla je u izdanju Istorijskog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti i Filozofskog fakulteta Univerzitata u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a njen autorka Mitra Reljić je finasirala štampanje knjige.
