On u izjavi za Tanjug tvrdi da će osnivanje ZSO dugoročno ići na štetu srpske zajednice i kosovskog društva.
Ideja o ZSO, ako je na početku i bila dobra, polako se pretvara u veoma lošu praksu, jer, po njegovom uverenju, „uništava mogućnost stvaranja multietničke sredine na Kosovu“.
„Mislim da to za Beograd čak nikada nije ni bio cilj, niti razlog“, rekao je Gorani.
Sporazum Beograda i Prištine o ZSO, čije formiranje je privremeno suspendovao kosovski Ustavni sud, kao i sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, već tri meseca su povod blokiranja rada kosovskog parlamenta od strane opozicije, koja se u više navrata sukobila sa policijom, traživši da se ovi sporazumi ponište.
Ako se ZSO prihvati onda se, navodi Gorani, na neki način prihvata život Srba kao etnički udaljene zajednice, koja neće živeti zajedno sa Albancima, nego u jednom političkom i kulturnom prostoru na sasvim podeljeni način.
Prema njegovim rečima, novija istorija Balkana ukazuje na to da je takva vrsta života nemoguća.
„Kosovo nije Bosna, ni demografski, niti geografski, i bosanski model će ovde biti nemoguć. Ne može od Zajednice da ispadne „Republika Srpska“, pošto je to geografski nemoguće. Jedino što će ispasti je produbljivanje etničkih podela i na kraju verovatno će to ići na štetu srpske zajednice“, smatra Gorani.
Ako se osnuje ZSO, kaže dalje, onda će to biti presedan koji će biti loš za budućnost Kosova, jer će na neki način etnička podela biti ustavno uređena, a takve podele uništavaju budućnost multukulturnog društva.
„Kosovo će preko te Asocijacije postati država koja će ustavno biti u nekoj etničkoj podeli i samim tim će čitava ideja multuietničkog i multikulturnog društva postati gotovo neupotrebljiva. Razumem političku logiku stvaranja te asocije, ali je ta politička logika prenebregnula ideju budućnosti Kosova“, rekao je Gorani.
Budući događaji, kako je rekao, uticaće na to na koji će način Ustavni sud da donese odluku o sada najvećem i gorućem pitanju, a to je ZSO.
Na pitanje da li je kosovska opozicija dovoljno jaka da destabilizuje vladu i da li su mogući izbori i samim tim odlaganje odluke o ZSO, Dukađini je naveo da opozicija nije previše jaka, ali i da smatra da ona u postojećoj situaciji ima razloga za ovakav politički bunt, koji pokušava da stvori i u društvu i da upotrebi postojeći gnev i nezadovoljstvo građana.
„Kosovsko društvo je zbog odluka političke elite došlo u situaciju krize legitimiteta. Iako postojeća vlast ima dvotrećinsku većinu, iako ima čak i međunarodnu podršku, ona je na neki način izgubila puno od svog prvobitnog legitimiteta i mislim da će se to odraziti i na način na koji će se njene odluke implementirati, a implementacija tih odluka biće izuzetno teška stvar“, kaže Gorani.
On smatra da nije najbolji trenutak za prevremene izbore, ali i da je bez izbora izlazak iz postojeće krize legitimiteta gotovo nemoguć, i da će se to uvideti verovatno narednih dana.
„Ako situacija eskalira narednih dana preko već najavljenog protesta opozicije 28. novembra, koji je takođe i Dan zastave i Dan nezavisnosti Albanije, a to je ovde izuzetno veliki događaj, onda će opcija izbora postati sve realnija i realnija“, kaže Dukađini.
Ako to bude slučaj, navodi, onda izbori mogu da se očekuju polovinom 2016. godine.
Dukađini je rekao da je albansko javno mnjenje na Kosovu održavano u „potpunom mraku i neznanju“ i jednostavno je moralo da se povinuje odlukama koje su, kako je ocenio, bile veoma kontorverzne, kao što su ZSO i odluka o razgraničenju sa Crnom Gorom.
Birači na izborima, kako je rekao, nisu glasali niti za ovakvu koaliciju, niti za ovakve odluke.
