Koalicija PAN Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, Inicijative i još 10 manjih partija, osvojila je 39 poslaničkih mesta, Samoopredeljenje 32, a koalicija Demokratskog saveza, Alijanse novo Kosovo i Alternative 29.
Sa Ramušem Haradinajem kao premijerom biće teško vođenje ionako teškog dijaloga između Beograda i Prištine, a osnivač i šef Samoopredeljenja Aljbin Kurti je “vuk u jagnjećoj koži”, ocenila je urednica evropskog odeljenja Dojče velea Adelhajd Fajlke nakon prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu.
“Realnost na Kosovu je, sviđalo se to nekome ili ne: nacionalistička, radikalna, frustrirana… Sa tim potencijalom računaju dobro organizovane strukture koje pobeđuju na izborima: stranke i koalicije koje nisu spremne na kompromise”, navela je tada Fajlkeova.
“Pravi pobednik izbora i trendseter jeste Samoopredeljenje. Radikalna opoziciona stranka i nekadašnji protestni pokret je sada gotovo udvostručio broj osvojenih glasova u odnosu na 2014… Aljbin Kurti, osnivač i šef, u predizbornoj kampanji je prvi put demonstrativno vezao kravatu kako bi imidž izazivača nereda zamenio slikom političkog nosioca nade… No, i pored kravate, on je još ’vuk u jagnjećoj koži’”, napisala je ona.
Ipak, predsednik Kosova Hašim Tači je ubrzo potvrdio da je dobio garancije od kandidata pobedničke koalicije Ramuša Haradinaja da je obezbeđen potreban 61 glas za izbor vlade među 120 poslanika. Koalicija PAN je težila da dobije podršku 20 poslanika iz manjinskih zajednica.
Pokret Samoopredeljenje i njegov kandidat za premijera Aljbin Kurti, inače političar sa najvećim brojem osvojenih glasova, nadao se da izbor vlade u prvom krugu neće biti moguć, te da bi Tači trebao njemu da poveri mandat u drugom krugu.
Predsednik Srpske liste, koja je na kosovskim parlamentarnim izborima osvojila 9 od 10 zagarantovanih mesta namenjenih srpskoj zajednici, Slavko Simić je kazao da će ova partija učestvovati u svim političkim konsultacijama, bez obzira ko je mandatar.
“Spremni smo da razgovaramo sa svima, spremni smo da čujemo ko ustvari ima zaista iskrenu želju da srpsku zajednicu u kosovskom parlamentu i kosovskoj vladi snažno podrži i da jednostavno omogući da mi normalno funkcionišemo i kao zajednica i kao politički predstavnici. Ukoliko budemo videli da postoji konstruktivnost, postoji fleksibilnost, bićemo spremni da učestvujemo u vlasti”, rekao je Simić.
Nedostatak dovoljnog broja glasova za mogućeg kandidata za predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija, doprineo je tome da se konstitutivna sednica Skupštine početkom avgusta u dva navrata okonča bez izbora predsedništva.
Iz Samoopredeljenja su poručili da na tu poziciju treba da dođe “čovek jedinstva”, u čemu se Veselji, kako su dodali, “nije dokazao”.
Konstituisanje Skupština Kosova se odužilo tokom čitavog meseca, pa je 24. avgusta zabeležen šesti propali pokušaj.
Aljbin Kurti je pozvao pobedničku koaliciju PAN da predloži kandidata i da se uzme u obzir ishod glasanja.
“Sračunajte se i suočite se sa realnošću”, kazao je Kurti.
Kandidat za premijera Ramuš Haradinaj je saopštio da su konsultacije i dalje u toku i da je moguće da će PAN pokrenuti inicijativu o formiranju sveobuhvatne vlade.
Pacoli rešio krizu
Bedžet Pacoli je početkom septembra okončao politički zastoj na Kosovu. Njegova partija, Alijansa novo Kosovo, pridružila se koaliciji PAN i tako omogućila okončanje konstituisanja Skupštine Kosova i izbor nove Vlade Kosova.
Poslanik Samoopredeljenja Aljbin Kurti, inače kandidat ove partije za premijera, kazao je nakon tog sporazuma da je konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, aludirajući na to da će ono zavisiti od glasova poslanika iz Srpske liste iza koje stoji Beograd.
Sa 61 glasom “za” je 9. septembra 2017. izabrana nova Vlada Kosova na čelu sa Ramušom Haradinajem.
Presudni su bili upravo glasovi poslanika Srpske liste, koji su se u sali pojavili sa tri sata zakašnjenja. Prethodno su boravili u Beogradu na konsultacijama sa srpskim zvaničnicima, gde su doneli odluku da će podržati Haradinajevu vladu.
Zauzvrat, dobili su mesto zamenika premijera i priliku da vode tri ministarstva – za zajednice i povratak, za administraciju lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede.
“Država nije stolica. Država ima stolicu. Ali, tu su i stolice bez države, stolice na štetu države. Zavisna moć Srbije usmrtiće nezavisnost zemlje”, rekao je nakon formiranja Vlade Kosova Aljbin Kurti, dodajući da će predstojeći lokalni izbori 22. oktobra biti, posle 26 godina, novi referendum na Kosovu.
Povodom odluke da Srpska lista uđe u Haradinajevu vladu na Kosovu, opozicija u Srbiji je gotovo jednoglasno osudila Aleksandra Vučića da izdaje nacionalne interese zarad opstanka na vlasti uz pomoć “stranog faktora”. Iz vrha vlasti je odgovoreno kontraoptužbama da je srpskoj opoziciji miliji Aljbin Kurti, poznati albanski esktremni nacionalista.
Podsetimo, istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru 2017. godine je proširena novim optužbama, kada je Francuska uhapsila Ramuša Haradinaja na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Srbija, da bi četiri meseca kasnije ukinula zabranu njegovog napuštanja te zemlje.
Haradinaju je suđeno i u Haškom tribunalu za ratne zločine na Kosovu, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Optužnica Srbije se odnosila na krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na Kosovu u toku 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti Dukađini (Metohija). Kako je Beograd tvrdio, u pitanju su bila dela koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
Pasoši Albanije za kosovske političare
Kosovski lideri tražili su alternativne načine za slobodno kretanje van Kosova, s obzirom da je ukidanje viznog režima sa EU bilo vrlo neizvesno, pa su se založili za dobijanje albanskih pasoša.
U aprilu 2017. godine albansko državljanstvo su dobili Ramuš Haradinaj i njegova supruga Anita, potom i potpredsednik Vlade Kosova Fatmir Ljimaj. Ranije su albansko državljanstvo dobili i lider Samoopredeljenja Visar Imeri, te članovi rukovodstva te partije Aljbin Kurti, Dardan Molićaj, Aida Derguti, Gljauk Konjufca, Ljiburn Aljiu i gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Albansko državljanstvo je od ranije imala i Mimoza Kusari-Ljilja, kao i mnogi drugi.
Pripadnici Samoopredeljenja su dekretom predsednika Albanije Bujara Nišanija početkom avgusta 2016. po ubrzanoj proceduri dobili državljanstvo te zemlje.
Inicijativa za to je potekla od samih članova Samoopredeljenja, što je potvrdio i šef poslaničke grupe ovog pokreta u Skupštini Kosova, Gljauk Konjufca.
“Želimo da se zahvalimo predsedniku Nišaniju. Ovo je simboličan gest. Mi smo tražili albanske pasoše, započeli smo sa procedurom pre dva-tri meseca i sve je urađeno u skladu sa zakonom,” rekao je Konjufca.
S obzirom da je ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom godinama bila i ostala sporna, kosovski predsednik Hašim Tači je u oktobru 2017. zatražio od albanskog kolege Iljira Mete da se građanima Kosova omogući da po ubrzanoj proceduri apliciraju za albansko državljanstvo, pre svih studentima i poslovnim ljudima, ali i svima ostalima koji imaju potrebu za tim.
Policija dobila nalog da privede Aljbina Kurtija
Kosovska policija je 10. oktobra 2017. ušla u Kurtijevu kuću kako bi ga, po nalogu sudije, privela na saslušanje.
On je trebalo da bude saslušan u predmetu u kojem se tereti za korišćenje suzavca u prethodnom sastavu kosovskog parlamenta, ali u trenutku kada je policija došla da ga privede – nije bio u kući.
PROČITAJTE JOŠ:
Tako je govorio Kurti: Hronologija jednog protivljenja
Sezona suzavca: Zajednica ne prolazi
ZSO kao povod za unutrašnju političku borbu kosovskih Albanaca
Kako je osumnjičeni za upotrebu oružja postao najpopularniji političar na Kosovu
Naredba suda za privođenje Kurtija na saslušanje je izdata nakon što se on ranije istoga dana nije pojavio na ročištu u tom predmetu.
Četiri poslanika pokreta Samoopredeljenja: Aljbin Kurti, Donika Kadaj-Bujupi, Aljbulena Hadžiju i Faton Topali su optuženi za upotrebu oružja ili opasnog materijala, te ometanje službenih lica u vršenju dužnosti u kosovskom parlamentu.
Poslanici Samoopredeljenja proglašeni krivim, Kurti ponovo uhapšen
Osnovni sud u Prištini je 17. novembra proglasio krivim poslanika pokreta Samoopredeljenje Frašera Krasnićija, kao i još troje aktivista ove partije – Adhe Arifija, Adeu Batuša i Egzona Haljitija za napad na Skupštinu Kosova.
Sud je Krasnićija osudio na osam godina zatvora, Arifija na šest, Haljitija na pet i po, a Batuša na dve godine.
Poslanici pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, Aljbuljena Hadžiju i Donika Kadaj-Bujupi su uhapšeni 24. novembra 2017. godine u Prištini ispred Skupštine Kosova, uoči nastavka sednice, jer se nisu odazvali sudskom ročištu. Oni to nisu učinili, kako su saopštili, upravo zbog presude aktivistima Samoopredeljenja nedelju dana ranije. Određen im je pritvor od 30 dana.
Prilikom hapšenja došlo je do koškanja policije i drugih poslanika Samoopredeljenja koji su stali u njihovu odbranu.
Policija je protiv poslanika koji su pokušali da spreče hapšenje upotrebila biber-sprej.
U međuvremenu, sednica Skupštine Kosova je prekinuta zbog nedostatka kvoruma.
Lider Samoopredeljenja Visar Imeri je rekao da je reč o političkom nalogu.
“Ovo je još jedan slučaj ili nastavak masivnog i sveobuhvatnog gonjenja protiv pokreta Samoopredeljenje, posebno u poslednje vreme, nakon presude četvorici naših aktivista od 21 godine zatvora bez ikakvih dokaza, a sada i nastavka nepravednog postupka protiv naših poslanika zbog tog protesta kada smo odbranili suverenitet i teritorijalni integritet zemlje”, kazao je on.
Kosovski Apelacioni sud je odmah sutradan ukinuo pritvor od 30 dana za troje poslanika Samoopredeljenja i odlučio da se Aljbinu Kurtiju i Doniki Kadaj-Bujupi odredi mera kućnog pritvora, dok je Aljbuljena Hadžiju puštena da se brani sa slobode.
Kurti i Kadaj-Bujupi su gotovo momentalno prekršili mere kućnog pritvora kada su samo dve večeri kasnije učestvovali u organizovanom skupu na glavnom trgu u Prištini.
Iako mu je određena mera kućnog pritvora, Kurti je održao govor pred prisutnim aktivistima i pristalicama Samoopredeljenja, koji su izašli u grad da proslave pobedu Špenda Ahmetija u Prištini nakon verifikacije rezultata drugog kruga lokalnih izbora u ovoj opštini.
“Pisalo mi je kućni pritvor, ali ja nemam kuću i živim u iznajmljenom stanu. Pošto je toliko blizu, kad bi bila kuća, trg bio bi moje dvorište. Tako da sam izašao u dvorište da čestitam građanima i Špendu Ahmetiju na pobedi u Prištini”, kazao je Kurti.
O ujedinjenju sa Albanijom
“Kosovo treba da ima pravo da se na referendumu izjasni o ujedinjenju sa Albanijom”, kazao je u intervjuu za Dojče vele početkom decembra te godine Aljbin Kurti.
“Odvojeni smo od Albanije pre više od jednog veka nasilnim, nedemokratskim putem od strane velikih sila. Želeli bismo da imamo pravo da se ujedinimo sa Albanijom na demokratski i miran način. Znači, ne bismo počeli Treći balkanski rat”, rekao je Kurti u intervjuu vođenom na srpskom jeziku.
Novinarka je primetila da u prostorijama Samoopredeljenja, gde je intervju rađen, nema zastava Kosova već samo Albanije.
“Naravno da mi priznajemo Republiku Kosovo, ali mislimo da član 1 tačka 3 Ustava koji nam ne dozvoljava da imamo spoljni apsekt našeg suvereniteta i samoopredeljenje naroda nije pravedan. Mislimo da moramo da imamo to pravo, mislimo da nezavisnost Kosova nije proglašena naspram Albanije, već naspram Srbije”, odgovorio je Kurti.
Ocenio je da pomirenja ne može biti dok Srbija ne prizna Kosovo i ne pristane da plati ratnu reparaciju, a izneo je i stav da “Srbija želi da postane glavni igrač u ovom delu Balkana time što će imitirati Rusiju”.
“Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do velike hobotnice gde u centru imate Rusku Federaciju, pa potom Belorusiju, istočnu Ukrajinu, Gagauziju, Pridnjestrovlje, Južnu Osetiju… to su pipci hobotnice”, kazao je on.
“Sa druge strane”, dodao je Kurti, “Beograd ima krila po susedstvu u koja ubraja Republiku Srpsku u Bosni, srpske stranke u Crnoj Gori koje su protiv nezavisnosti Crne Gore, enklave po Kosovu i četvrtinu teritorije Kosova koju kontrolišu paralelne strukture Srbije i imate, do juče, režim Gruevskog u Makedoniji i Srpsku pravoslavnu crkvu. Sada smo opet u vremenu Miloševića, a umesto Miloševića imate Vučića”, zaključio je on.
Još jedna godina bez demarkacije i ZSO
Uprkos dugom nizu pokušaja, sednica Skupštine Kosova po pitanju demarkacije granice sa Crnom Gorom nije bila zakazana ni početkom decembra 2017, jer na osnovu stavova političkih partija još uvek nije bilo neophodno potrebne dvotrećinske većine za njenu ratifikaciju u parlamentu.
Vlada Kosova je prethodno usvojila izveštaj nove državne komisije Kosova za obeležavanje granice o demarkaciji sa Crnom Gorom i sa sporazumom o demarkaciji iz 2015. ponovo ga prosledila Skupštini Kosova na razmatranje.
Tako je 2017. na Kosovu protekla u senci izbora, najpre onih prevremenih parlamentarnih u junu, a potom i redovnih lokalnih u oktobru.
Proklamovani prioriteti koji su bili pred Kosovom na njenom početku, poput formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, vizne liberalizacije, formiranja Vojske Kosova, nastavka političkog dijaloga sa Srbijom, jednostavno su prolongirani za novu 2018. godinu.
Iako je Samoopredeljenje u 2017. na izborima udvostručilo broj poslanika, kraj godine je dočekalo u prilično napetoj atmosferi, uz izražene podele u partiji i unutrašnje izbore na pragu.
Šesti nastavak analize političkog delovanja Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici “Analiza” u nedelju, 26. marta.
