Ministar zdravlja Kosova prof. dr Ferid Agani kaže da se ubrzano radi na unapređenju kosovskog zdravstvenog sistema koji će institucionalno biti spreman da apsorbuje sve zdravstvene radnike na terenu.
“Pravimo unikatni model i reformu zdravstvenog sistema radimo tako da zdravstvene institucije budu autonomne. One će, uz budžet koji imaju sada, stvarati sopstvene prihode tako što će moći da sklapaju ugovore sa privatnim zdravstvenim osiguravajućim društvima u zemlji ili van nje. Oformićemo fond zdravstvenog osiguranja 2014. godine i imaćemo sto milliona evra više nego sada”.
“Ja sam pričao o tome i sa predstavnicima srpskih opština. Kada sam im predstavio naše namere, rekli su “daj Bože”. Zaista očujem da će sve zdravstvene institucije na teritoriji zemlje biti potpuno integrisane u ovdašnji sistem tokom 2014. godine. Uostalom, videćete”, rekao je Agani.
Direktorka Doma zdravlja u Gračanici prof. dr Rada Trajković u studiju KIM radija govorila je o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju zdravstvene ustanove u sistemu Republike Srbije. Jedan od njih je i zadržavanje lekova na prelazima.
“Polednja isporuka lekova je takođe kasnila. Neko malo zadrži papire u fioci na neko vreme, apoteke se isprazne, a ja imam pobunu ljudi koji me pitaju gde su lekovi.”
Ona kaže da njena institucija nema nikakvu saradnju sa kosovskim.
Ferid Agani nastuprot tome tvrdi da u određenim segmentima, navodeći upravo primer isporuke lekova, saradnja postoji.
“Mesečno potpisujem uvoz donacija koje dolaze iz Republike Srbije preko kompanije Velefarm i pokušavam da to olakšam kako bi ceo taj proces išao brže.”
Trajkovićeva je mišljenja da je podrška i pomoć Srbije neophodna, i da bi se bez nje, kako ističe, stanovništvo iselilo sa Kosova i Metohije.
Veliki broj građana albanske nacionalnosti odlazi na lečenje u Beograd ili centralnu Srbiju, ali su retki oni koji iz Gračanice odlaze u Prištinu. Sagovornici navode različite razloge za ovakvu situaciju.
“Osnovni razlog što Srbi nemaju poverenja u lekare Albance u Prištini je politizacija stanovništva bez osnova”, ističe Agani.
Trakovićeva smatra da je stvar u poverenju ali i strahu Srba da odu do Prištine. Ipak ona navodi da je situacija sve relaksiranija. Često se dešava da Dom zdravlja Gračanica pomogne pancijentima u Prištini.
“Koristim svoju instituciju hitne pomoći da nekada transportujem pacijente koji traže da idu za Beograd. Sada ulazimo u bezbedonosno relaksiraniju fazu, tako da kola Doma zdavlja iz Gračanice idu ispred Kliničkog centra u Prištinu da bi preuzeli pacijente”.
Trajkovićeva je, govoreći o radu zdravstvenih institucija 1999. godine, istakla da je u Prištini ostala do poslednjeg dana.
“Jednog dana upali su vojnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova koji su otimali pojedine kolege. Znamo da je nestao profesor Tomanović i veliki broj drugih ljudi, a neke kolege lekari Srbi su i ubijeni. Mi smo tada proterani, kao i Medicinski fakultet. Sve je to uticalo na nas da ulažemo ogromne napore da očuvamo sistem”, ističe Trajkovićeva.
U Ministarstvu zdravlja Kosova u toku je reforma sistema. Ministar Agani kaže da postoji veliki broj problema, ali da sa ministrima zdravlja nekih evropskih zemalja radi na njihovom rešavanju.
Direktorka Doma zdravlja zaključila je da na Kosovu postoje dva Hipokrata, jedan koji važi u Prištini, a drugi u Mitrovici. Dok je ministar , nadovezujući se, naveo da je “Hipokrat davno otišao sa Kosova”.
Sa ili bez njega, u Prištini ne postoji mogućnost za studente srpske nacionalnosti, medicinskog ili nekog drugog fakulteta, da na svom maternjem jeziku pohađaju nastavu. Albanski jezik uveden je na fakultete u Prištini 1968. godine.
