Prema najavama iz državnog vrha Srbije, prvo na spisku biće pitanje prevazilaženje paralelizma institucija na severu Kosova.
Neki analitičari, međutim, smatraju da bi se tokom sledeće godine na stolu mogao naći i neki oblik sporazuma o normalizaciji odnosa, što bi bio veliki korak ka postizanju onoga što se u EU naziva, ne trajnim, već održivim rešenjem srpsko-albanskog konflikta.
Kako objašnjavaju u Beogradu i platforma Srbije za Kosovo, koja je u fazi finalne dorade, jeste na tragu namere da se, u atmosferi kada ne postoji opšta spremnost da se dođe do trajnog rešenja, makar privremeno reše neka politička pitanja.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je pre nekoliko meseci tehnički dijalog Beograda i Prištine podigao na najviši politički nivo, objašnjava da će u naredne pola godine dijalog uz posredovanje EU obuhvatiti pitanje paralelizma institucija na severu KiM.
„Iskristalisalo se da treba gledati da se reši paralelizam institucija, a da su sa druge strane Srbi na severu nešto posebno u odnosu na druge delove Kosova i mi moramo da budemo spremni za razgovore na tu temu. Sve ovo o čemu ovih dana razgovaramo je jedno viđenje kako to sve može da funkcioniše u uslovima kada je to neko privremeno rešenje“, objasnio je Dačić.
Ta tema će, kako je najavljuje premijer, biti otvorena tokom njegovog sledećeg susreta sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton 17. januara, a tom prilikom će se povesti i priča o posebnom statusu Srba na severu Kosova.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je da će prva polovina sledeće godine biti odlučujuća za pregovore koji su iz faze tehničkog dijaloga prešli u političke razgovore o normalizaciji odnosa, a u naoptimističnijoj varijanti ona bi se završila sporazumom o normalizaciji koji ne bi podrazumevao priznanje.
Janjić u narednim mesecima na marginama dijaloga Beograda i Prištine očekuje intenziviranje spoljnopolitičkih i unutrašnjopolitičkih pritisaka, jer predstoji navikavanje na novu realnost da je severno Kosovo smešteno u okvir Kosova, što će možda aktualizovati potrebu promene Ustava Srbije.
I bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da je za trajno rešavanje sukoba potrebno mnogo više vremena od jedne godine, i da je upravo jedan od problema Srbije to što je suočena sa zahtevima da stvari rešava efikasnije nego neke druge države u postkonfliktnom periodu.
„Verujem da ćemo, prema onome što je vlada pokazala u prethodnih nekoliko meseci, imati mnogo brže rešavanje problema nego u prethodne četiri godine, ali teško je očekivati da bi sve moglo biti rešeno sledeće godine“, izjavio je Pribićević.
Pribićević je istakao da čak i ako se Srbija obaveže da neće lobirati protiv Kosova u UN, što bi za posledicu moglo imati da Kosovo priznaju još neke države članice, to faktički ništa neće promeniti, jer Kosovo ne može postati članica UN dok god su protiv toga stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina.
