Bez obzira na krizu, trpeza za ovaj dan prema običaju mora biti puna, pa se neki od Roma vrlo teško snalaze kako bi nabavili sve što je potrebno. Mnogi tvrde da se čak i zadužuju „kako bi ispoštovali ovaj praznik“.
Porodica Ramić iz Lapljeg Sela željno iščekuje dane da veselje počne, jer kako domaćin Šerif Ramić kaže, jede se i pije tri dana.
“Bitno je da za ovaj dan zakoljemo neku živinu, gusku po mogućnosti, jer je njen loj zdrav. Ja imam svoje guske koje sam čuvao cele godine i dobro natovio. Samo neka bude zdravlja i sreće, a bogami i para. Mnogi ce Romi proslaviti ovaj dan veoma skromno jer je velika kriza”, kaže Ramić.
Najveći posao tokom spremanja proslave ima domacica Zifa Ramić, koja kaže da se raduje ovom danu i običajima.
“Trinaestog ujutro, oko tri sata, svi ustajemo i koljemo guske. Mesimo i kolač u koji stavimo novčić i ko ga bude našao biće srećan cele godine. Ceo dan se jede i pije. Glavno jelo je sarma sa guščijim mesom koja se sprema četrnaestog januara naveče i koja se krčka celu noć. Sarma mora da se čuva, jer se veruje da će ukoliko svi zaspiemo – „Deda Vasi“ ukrasti sarmu. Već od ujutro oko 7 dolaze polaznici koji se mole za zdravlje, sreću i napredak”.
Običaj je da domaćica „prodaje“ sarmu polaznicima, tražeći im za uzvrat molitvu za zdravlje i sreću porodice.
Romi u ovom delu Kosova veruju u postojanje „Deda Vasija“, koji, kako kažu, ponekad obiđe neke porodice, a ukoliko ga neko vidi biće veoma srećan te godine.
