Nedavni izveštaj, bivšeg radnika OEBS-a u Prištini, Klajva Boldvina, koji govori o položaju manjina na Kosovu i Metohiji prvi put je, na gotovo grub način, izbegavajući jezik uobičajenih fraza upoznao širu javnost šta se to događa sa malim i zapostavljenim entitetima i zajednicama u Pokrajini. „Uopšteno govoreći i posmatrajući šta je konkretno urađeno na samom terenu, međunarodna zajednica je doživela potpunu propast. Situacija je u mnogome gora nego što je bila 1999. godine. Glavni razlog je što je u prvim danima došlo do etničkog čišćenja, kada su mnoge zajednice na Kosovu i iz svih delova Kosova doživele da budu proterane, “ kazao je u intervjuu za Glas Juga rukovodilac sektora Međunarodne grupe za prava manjina Klajv Boldvin. Boldvin kaže da već sada postoji opasnost da je Kosovo postalo lična stvar između Albanaca i Srba i nikog više. „Sličan slučaj se desio u Bosni i Hercegovini gde su tri zajednice ovo pravo zadržale za sebe. To nije ni u čijem interesu, jer je baš različitost građana prednost Kosova, jer druge zajednice premošćuju praznine koje se mogu naći između dve suprotstavljene strane. Turska zajednica, na primer može biti most između srpske i albanske. U Bosni je više bilo pitanje izmešanog stanovništva, a ideja da se podeli narod, u strogoj zajednici ne funkcioniše. Segregacija stanovniš tva nije održiva ali može trajati decenijama kao što je slučaj na Kipru, u Nemačkoj u prošlosti, Libanu… Ideja segregacije deli ljude, zajednice, porodice, kolege, “ kaže Boldvin. „Fokusirao sam se više na manjinska prava, a ne na prava naroda kod kojih postoji pravo na izjašnjavanje. Na kraju se može reći da nije status sam po sebi najvažnije pitanje, već ono što se dešava sa ljudima unutar toga. Lično smatram da je nezavisnost neizbežna, ali čak iako Kosovo ne dobije nezavisnost, imaće široku autonomiju koja će biti veoma bliska nezavisnosti. Odnos Vlada prema narodu mora biti takav da ona bude Vlada za sve stanovnike Kosova. Jedan deo se možda neće složiti, ali to je ono što isključuje manjine, smatra on. Boldvin kaže da osnovna stvar u čitavom procesu jeste učešće u pisanju nacrta novog Ustava. „Ako nisu uključeni u, onda će imati status druge klase i uvek će biti isključeni. Ti ljudi postaju izdvojeni deo društva i mogu postati stalna niža klasa. Paradoks je da smatrate da će se statusom ugasiti srpski jezik i tradicija, jer nećete da se integrišete u obrazovni sistem, a na suprot tome, vaš jedini ključ je buduća integracija u kojoj ljudi mogu da žive zajedno, da se zajednički obrazuju i razumeju“. Boldvin navodi da je poenta imati zajedničko obrazovanje, ali je, s druge strane, kako kaže, održavanje sopstvene kulture i jezika osnovno pravo svih.
