U pitanju je zemljište u naselju Padalište za koje je Vlada Kosova donela odluku 28. avgusta 2024. godine i dodeli ga albanskoj organizaciji “Balkanska siročad” za izgradnju Rehabilitaciono edukativnog centra namenjenog deci i odraslima sa autizmom, Daunovim sindromom i invaliditetom.
Vlada nije konsultovala Opštinu Gračanica kada je usvajala ovakvu odluku, zbog čega je protestovala Skupština opštine, navodeći da je odluka protivzakonita, ali i da je pomenuto zemljište zagađeno od jalovine iz rudnika u Kišnici, te da postoji opanost od zaostalih mina na tom području.
Odbornici Skupštine opštine prethodno su zatražili poništavanje ove odluke, nakon čega je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak ocene ustavnosti. Sud je ocenio da je zahtev prihvatljiv, ali je utvrdio da odluka Vlade nije u suprotnosti sa ustavnim odredbama o lokalnoj samoupravi.
Ustavni sud: Prednost javnog interesa u upravljanju javnom imovinom
U detaljnom obrazloženju presude objavljenom danas, Ustavni sud je naveo da stavovi 1, 3 i 5 člana 5 Zakona o javnoj imovini propisuju da se javnom imovinom mora upravljati na osnovu kriterijuma zakonitosti, javnosti i javnog interesa.
Dalje se pojašnjava da član 16 istog zakona predviđa da se javnom imovinom upravlja ekonomično radi ostvarivanja javnog interesa, da lokalne i centralne vlasti imaju zakonsku obavezu da sarađuju i koordiniraju svoje aktivnosti u cilju ostvarivanja javnog interesa, kao i da je lokalna vlast dužna da, radi ostvarivanja javnog interesa Kosova – „državi prenese neophodnu imovinu bez naknade“.
„U tom smislu, Sud je ukazao da stav 1 člana 16 Zakona o javnoj imovini jasno daje prednost javnom interesu u odnosu na interese podnosioca zahteva, utoliko pre što izgradnja Rezidencijalnog centra obuhvata interes svih građana Republike Kosovo, uključujući i interes svih građana Opštine Gračanica, kao i samih opštinskih institucija ove jedinice lokalne samouprave“, navodi se u obrazloženju.
Kako se navodi u presudi, pravni okvir Kosova izričito daje prednost javnom interesu u slučajevima prenosa vlasništva javne imovine.
„Međutim, navedeni kriterijumi moraju se primenjivati kroz transparentne procedure koje od organa centralne i lokalne vlasti zahtevaju saradnju i koordinaciju delovanja u slučajevima prenosa vlasništva nad javnom imovinom u ime javnog interesa“, dodaju.
‘Postojanje javnog interesa nije bilo sporno’
Sud je takođe ukazao da tokom rasprave nijedna strana, uključujući i Opštinu Gračanica, nije osporila postojanje javnog interesa za izgradnju ovog centra.
Istovremeno je konstatovano da projekat na koji se Gračanica pozivala, a koji se odnosio na sporazum sa KRU „Priština“ iz 2019. godine, nikada nije realizovan, dok se kompanija koja je učestvovala u pregovorima o izgradnji solarnog parka 2022. godine u međuvremenu povukla iz tog projekta.
U presudi se navodi i da je Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture istaklo da izgradnja centra predstavlja sprovođenje međunarodnih obaveza Kosova koje proizlaze iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, Konvencije o pravima deteta i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
„U tim okolnostima, Sud je ocenio da je javni interes za izgradnju predmetnog objekta jasan i nesporan, posebno imajući u vidu da je ovaj projekat u korist svih uključenih strana, uključujući i samog podnosioca zahteva, odnosno Opštinu Gračanica“, stoji u obrazloženju.
‘Lokalna autonomija nije apsolutna’
Ustavni Sud je ponovio i stav da lokalna autonomija, iako zagarantovana Ustavom, nije apsolutna, već se ostvaruje u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova:
„Kao i da se nadležnosti opština u vezi sa upravljanjem javnom imovinom moraju tumačiti u skladu sa ustavnim odgovornostima centralne vlasti za ostvarivanje javnog interesa“.
Stoga, Ustavni Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva ne potvrđuju postojanje konkretnog zadiranja u ustavne nadležnosti opštine.
„S tim u vezi, Presuda pojašnjava da iz spisa predmeta proizlazi da je osporena odluka Vlade doneta u okviru nadležnosti utvrđenih važećim zakonodavstvom i u funkciji ostvarivanja jasnog i nespornog javnog interesa. U tom kontekstu, Sud je ponovo naglasio da prenos javne imovine u okolnostima konkretnog slučaja ne dovodi do lišavanja opštine mogućnosti da vrši svoja ovlašćenja u okviru lokalne samouprave, niti predstavlja povredu lokalne autonomije zagarantovane Ustavom“, navodi se u obrazloženju.
Na kraju, Ustavni Sud je zaključio da projekat izgradnje „Kosovskog rezidencijalnog centra za autizam, Daunov sindrom i invaliditet za decu, odrasle osobe i starija lica“ nije samo u skladu sa javnim interesom – „već i direktno doprinosi unapređenju socijalne zaštite i ostvarivanju prava osetljivih kategorija društva, u skladu sa ustavnim i međunarodnim obavezama Republike Kosovo“.
Stoga je utvrđeno da osporena odluka Vlade ne zadire u nadležnosti niti prihode Opštine Gračanica, koji su garantovani odredbama Ustava koje uređuju lokalnu samoupravu, zaključio je Ustavni sud u obrazloženju.
Podsetimo, 2. aprila prošle godine je položen kamen temeljac za izgradnju Rehabilitacionog centra. Međutim, nakon što je Opština zatražila mišljenje Ustavnog suda uvedene su privremene mere i radovi su zaustavljeni.
Ustavni sud je potom ukinuo privremene mere koje su bile na snazi od jula i oktobra 2025. godine, kao i januara 2026. godine, čime je prestalo njihovo pravno dejstvo.
Ustavni sud: Odluka Vlade Kosova o oduzimanju gračaničkog zemljišta u skladu sa Ustavom
